Tako je moralo biti (drama u tri čina)/17
XVII
STANKA, NEDELjKOVIĆ, MARIJA, PREĐAŠNjI
STANKA (istrči prva) Goste! (Spazi Milana) Ah?
MILAN: Zar vas to iznenađuje? (Rukuje se s njom, a ocu i majci ljubi ruku.)
MARIJA: Ta kako iznenađuje kad je već bila nervozna što vas nema!
STANKA (spazi buket u Jelinim rukama) A, kako lep buket!
MILAN: I za vas sam doneo jedan cvet, samo jedan cvet. (Daje joj)
NEDELjKOVIĆ: (Đorđu poverljivo) Šta si učinio?
ĐORĐE (mrzovoljno) Uzeo sam, ne brinite, uzeo sam.
NEDELjKOVIĆ: E, pa, kad smo već svi ovako na okupu, mogli bi biti posluženi jednim likerom. Sofija! Ili možda ko želi čašu piva? (Đorđu) Ima i piva, je li?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|