Tadija i Livnjanin Al-aga
Oglasi se na glasu đevojka,
Dobrom dobra, a ljepotom l'jepa,
Da je ljepše ni do cara nema:
To j' đevojka Novljanina bana
Po imenu Ružica đevojka. 5
Prosioci l'jepu Ružu prose,
Mamioci od svakuda mame,
Evo j' prosi od Senja Ivane
Za Tadiju brata rođenoga;
Sedam j' puta Ivan zaprosio, 10
Nigda j' nije ni okom vidio.
To se čudo na daleko čulo,
Za to čuo od Livna Turčine
Po imenu od Livna Al-aga.
Pa Al-aga b'jelu knjigu piše, 15
Pa ti šalje Novljaninu banu:
„Ti đidije, Novljanine bane!
„Šalji meni na knjigu đevojku,
„Jal' mi šalji za se mejdandžiju,
„Jal' mi dođi na mejdan junački, 20
„Ako ne ćeš ovo učiniti,
„Ja ću saći Novom od kamena,
„Sav ću t' Novi porobiti, bane,
„Porobiti, vatrom popaliti,
„Crnom zemljom hoću g' poravniti; 25
„Odvešću ti Ružicu đevojku,
„Poturčiti, pa vjenčati za se.“
Taka knjiga dolazila banu;
Knjigu štije Novljanine bane,
Knjigu štije, suze prolijeva. 30
Njega pita Ružica đevojka:
„Roditelju, Novljanine bane!
„Kakva j' knjiga, šta li zapovjeda?
„I do sad su knjige dohodile,
„Ali nisi ti ronio suza.“ 35
Bane ćeri ljepo odgovara;
„O Ružice ćeri moja draga!
„Što si l'jepa da si mene sl'jepa,
„Eto sreće od Boga jednoga!
„Vav'jek sam ti, ćeri, govorio: 40
„„Udaj s', ćeri, ako Boga znadeš,
„„Kad ti imaš takih mušterija;
„Ti ne hćede mene poslušati,
„Već danaske za te potpazio, -
„Ljuta guja od Lijevna grada, 45
„Ljuta guja, od Livna Al-aga;
„Sedam puta j' bio na mejdanu,
„Sedam srpskih osjekao glava,
„Pa je Vuku odvalio ruku,
„Pa je nosa po svije čaršija, 50
„Po čaršija, pa i po pivnica,
„Đe se pije vino i rakija,
„Uv+ jek s' hvali kako j' junak Vuku
„Odvalio baš desnicu ruku;
„Pa je b'jelu knjigu napisao, 55
„Pa je meni knjigu opravio,
„Da mu šaljem tebe jedinicu,
„Jal' da m' šaljem za se mejdandžiju,
„Jal' da m' idem na mejdan junački,
„Jal' da ć' saći Novom od kamena, 60
„Da će Novi Ture porobiti,
„Porobiti, vatrom popaliti,
„Tebe hoće mladu zajagmiti,
„Da te hoće mladu poturčiti,
„Poturčiti, pa vjenčati za se.“ 65
Kad to čula lijepa đevojka,
Ona s' na nj ga gro'tom nasmijala;
Ona ide u toplu odaju,
Ona piše knjigu na koljenu,
Knjigu piše sitno plemenito, 70
A u knjizi vrlo žaobito;
Ne piše je čim se knjige pišu,
Već je piše krvi od obraza,
Još pečati krvi od obraza.
Ona viče Ilisavu slugu: 75
„Brzo dođi Ilisavo slugo!
„Brzo dođi da ti nešto kažem;“
Njoj upade Ilisiva sluga,
Al' govori lijepa đevojka:
„Ilisava moja v'jerna slugo, 80
„Moja slugo i mog roditelja!
„Evo ima za puno godina,
„Kako naske ti u kuli služiš,
„Nigda s' nama zamjerio nisi,
„Uv'jek si nas vjerno poslužio, 85
„Ded i mene danaske posluži:
„Stan'der dolje u donje podrume,
„Biraj hata od četrьest hata,
„Biraj hata, koga tebi drago,
„Siguraj ga dobro na kaštelju, 90
„Pa ti zovi četiri kikaša,
„Nek izvedu spremita konjica,
„Nek ga drže u avliji mojoj
„Dok ti dođeš od mene iz kule.“
To je junak na mah poslušao, 95
Momak spade u donje podrume,
Dobro junak zečka sigurao,
Pa on zove četiri kikaša:
„Vo'te konja u kamen-avliju,
„Dok se vratim iz kamene kule, 100
„Prihvate mi konja sva četiri.“
Ode momak u gornje čardake,
U čardake kićenoj đevojci.
Al' đevojka njemu govorila:
„Ilisave, v'jerna slugo naša! 105
„Svlači s' sebe to svoje od'jelo
„A oblači gospodsko od'jelo,
„Pa ti hajde pa pripaši ćordu,
„Pa se šeći do konjika svoga,
„I na ovu knjigu nakićenu, 110
„Pa je nosi Senju od kamena;
„Konje goni, što se brže može,
„Ti ne žali konja od kandžije,
„Nek te prije do Senja donese.
„Ako l' crkne đogat pod tobome, 115
„Boljeg će ti Tad'ja pokloniti;
„Podaj knjigu Senjanin Ivanu,
„Koji j' mene od majke prosio,
„Za Tadiju, brata rođenoga,
„Onda nisam bila dobro spremna, 120
„Za Ivana i za njeg'vu kulu,
„I za Tad'ju za njegovog brata;
„Danas jesam za njih siguralja:
„Evo muke i debela ala,
„Za me jeste kučka potpazila, 125
„Potpazio od Livna Al-aga,
„Pa je knjigu Turčin načinio,
„Mome ocu knjigu opravio,
„Da me šalje na knjigu Al-agi
„Jal' da šalje za se mejdandžiju, 130
„Jal' da ide na mejdan junački;
„Ako li mu opraviti ne će,
„Da će Turčin saći do Novoga,
„Da će Novi Ture porobiti,
„Porobiti, vatrom popaliti, 135
„A i mene mladu zajagmiti,
„Odvesti me Livnu kamenome,
„Poturčiti, pa vjenčati za se;
„Pa mi s' otac vrlo prepanuo.“
Uze junak knjigu napravljenu, 140
Pa se šeće do đogata svoga,
Pa se baci đogi na ramena,
Pa otište Senju kamenome,
B'jeloj kuli Senjanin Ivanu;
Kad je doša Senju od kamena, 145
A pred kulu Senjanin Ivana,
S konja sjaho Ilisava sluga,
S konja sjaho, kajas zametnuo,
Sam mu s' konjic ispred kule voda,
Junak ode u visoku kulu; 150
Kad u kuli, sva senjska gospoda,
Među njima Senjanin Ivane,
Al' Ivane senjski kapetane.
Momak njima božju pomoć viknu:
Oni njemu Boga otprimiše: 155
„Da vi zdravo Ilisavo slugo,
„V'jerna slugo Novljanina bana!
„Što te j' bane tako nakitio,
„Nakitio, meni opravio?
„Al' je njemu veliko veselje, 160
„Pa je mene pozva' na veselje,
„Al' je njemu nužda od Turčina,
„Kad on mene baš u nuždi traži?“
Vata s' Ile rukom u džepove,
Pa on vadi knjigu nakićenu 165
Što j' kitila prel'jepa đevojka
Što j' kitila, njemu opravila.
Uze knjigu Senjanin Ivane;
Kad on viđe, što mu knjiga kaže,
Na knjig' Ivan oči naoblači, 170
Pa je Ivan 'vako govorio:
„Boga tebi, Ružice đevojko!
„Kakvo ono vrijeme bijaše!
„Kad sam tebe sedam put prosio,
„Nikad t' nisam očima vidio, 175
„Ja kamo li da b' te isprosio?
„Kad se nađe grdan mejdandžija,
„Pa je za te na mejdan pozvao —
„Onda si mi bratu mušterija.
„Al' ja mogu njega oženiti, 180
„Bez mejdana i bez mrtve glave;
„Jer j' Al-aga grdan mejdandžija,
„Sedam puta j' bio na mejdanu,
„Sedam j' srpskih odvalio glava,
„Pa je Vuku odvalio ruku, 185
„Pa se s njome nosi i ponosi;
„Ti se udaj za koga ti drago.“
Kad to čuo Senjanin Tadija,
On govori bratu svom Ivanu,
To je bratu Tade govorio: 185
„Davor, brate, od Senja Ivane!
„Jesam tebi vavjek govorio,
„Da se junak ja ženiti ne ću,
„Dok ne nađem pod pizmom đevojku,
„Doklen sreću svoju ne okušam, 190
„Ja ti slušaj, što ću divaniti:
„Evo j' tebi tvrda vjera moja,
„Jal' ću sada izgubiti glavu,
„Jal' Ružicu za se ja dobiti,
„S Ružicom se danas oženiti.“ 200
I to reče pa na noge klisi,
Pak on ide u svoju odaju,
Pa on piše knjigu na koljenu,
Pa je šalje Janković Stojanu:
„Oj Stojane, moj po Bogu brate! 205
„Kupi meni kićene svatove,
„Biraj svate po oba kotara,
„Pa ih vodi mojoj b'jeloj kuli,
„U neđelju, koja prva dođe,
„Pa ćeš ići Novom od kamena 210
„Po Ružicu banovu đevojku.“
Onu šalje Janković Stojanu,
Drugu piše na koljenu svome,
Pa je šalje Nikoli Boktuli:
„Boga tebi, Boktula Nikola! 215
„Pođi meni, brate, u svatove
„U neđelju, koja prije dođe,
„Dovedi mi šezdeset svatova.“
Tu on šalje Nikoli Boktuli,
Treću piše na koljenu svome, 220
Pa je šalje u goru zelenu,
A u goru, gorskome hajduku:
„Čuj, na ime, B'jeliću Jovane!
„Ti Jovane, Bogom pobratime!
„Pođi meni, brate, u svatove, 225
„U neđelju, koja prije dođe,
„Da si mene do dana kod kule,
„I dovedi trideset hajduka.“
Taku knjigu opravi Jovanu.
Sve dan po dan neđeljica dođe; 230
Pomoli se Janković Stojane,
Konja jaše pred svoji svatovi,
Za njim ide stotinu svatova,
Svi u crnoj čosi venedičkoj,
Sve pjevaju po dva naporedo; 235
Otrguju kratki dževerdani,
Bubnji biju, a svirale svire,
Vijaju se krstaši barjaci,
Pr'ječaju se na konjma junaci,
Pa dođoše kuli Ivanovoj, 240
Nonđe svoje konje odjahaše,
Za gotove stole posjedaše;
Oni piju vino i rakiju.
Šomoli se Nikola Boktula,
Na đogatu, k'o na gorskoj vili, 245
Za njim ide šezdeset svatova,
On' dođoše kuli Ivanovoj.
S konja junak Boga nazivao,
Njemu Stojan Boga otprimio.
Tu su oni konje odsjednuli, 250
Za gotove stole zasjednuli.
Pomoli se Bijelić Jovane.
Mili Bože na svemu ti hvala!
Da je bilo stati pa gledati,
Ja kakvo je Jovanovo društvo, 255
Kako s' sjaje i srebro i zlato.
Oni b'jeloj kuli dojezdiše,
Svijem njima Boga nazivaše;
Oni s' njima Boga otprimili,
Za junačko zdravlje upitali. 260
Kad su zdravo tamo i ovamo,
Sjede Jovan sa svojom družinom
Za gotovu na mah trpezicu;
Kad se malo vina nakitiše,
Oni na mah na noge skočiše, 265
Podvikuju iz sve svoje glave,
„Azor, azor, gospoda svatovi!
„Svati jesmo mi za stanje nismo:
„Kratki s' danci, daleko konaci,
„Hajd'mo, braćo, dovesti đevojku.“ 270
Otalen se svatovi otisli,
Napred jaše Janković Stojane,
Poredi mu Senjanin Ivana;
Za njim jaše Nikola Boktula,
Poredi mu Senjanin Tadija, 275
A za njime Bijelić Jovane,
Poredi mu dva njegova druga,
Čuvaju ga od svakake b'jede.
Kad su došli Novom od kamena,
Pred Novi su svatove doveli, 280
Pred Novim su oni odjahali.
Sva gospoda u kulu odoše,
A svatovi čadore popeše.
I tu jesu noćcu prenoćili.
Kad u jutru jutro osvanulo 285
I žarano sunce ogranulo,
Kad l' upade mlađan knjigonoša,
Pa on nosi knjigu nakićenu:
„Oj Boga vam kićeni svatovi!
„Evo kuje, od Livna Al-age 290
„Đe je doš'o pod Novi na polje,
„A na polju čador razapeo,
„Pa ga sjedi Ture pod čadorom,
„Dug bojali-kamiš zapalio,
„A uz kamiš crnu kavu srče, 295
„Podvikuje iz sveg grla svoga:
„O Tadija, kuja t' okotila!
„Goni konja na polje zeleno,
„Da mi jutros mejdan pod'jelimo,
„Da vidimo, čija je Ružica; 300
„Ko ostane junak na mejdanu,
„Neka vodi banovu Ružicu,
„Nek se junak baš oženi njome.“
Kad tu knjigu razgleda Tadija,
Al' Tadija na noge skočio, 305
Pa se šeće do dorata svoga,
Pa priteže četiri kolana;
Njega viče Janković Stojane:
„O Tadija, moje janje drago!
„Pušti mene na mejdan Turčinu, 310
„Više put' sam bio na mejdanu,
„Više Turskih odvalio glava;
„Jeste Ture grdan mejdandžija;
„Sedam puta bio j' na mejdanu,
„Sedam srpskih odvalio j' glava, 315
„Pa i Vuku odvalio j' ruku.“
Kad to čuo Senjanin Tadija,
Al' Tadija govori Stojanu:
„Pobratime, Janković Stojane;
„Da se nisi pobro dogodio 320
„Moga brata Senjanin Ivana,
„Sad bih tebe glavom rastavio,
„Što ti plašiš 'vakoga junaka.“
Konja uzja, otisnu na polje;
On doćera konja do čadora, 325
Do čadora Livnjanin Al-age;
Njem' Tadija Boga nazivao,
Njemu Ture Boga otprimilo.
Al' govori Senjanin Tadija:
„Ustan', Ture, da se ogledamo, 330
„Da na polju mejdan učinimo,
„Da vidimo čija je đevojka,
„Da vidimo, kome će ostati.“
Kad to čuo Livnjanin Al-aga,
Njem' Al-aga 'vako govorio: 335
„Sjaši konja, Senjanin Tadija,
„Sjaši konja, da se napijemo.“
Al' govori Senjanin Tadija:
„S kim se bije, s onim se ne pije;
„Ustan', kurvo, da se ogledamo.“ 340
Usta Turčin na noge lagane,
Pa osjednu svojega đogata,
Pa izlazi na mejdan Tadiji,
Pa na polju mejdan razmjerili,
Tad' među se oni divanili; 345
Veli Ture, Livnjanin Al-aga:
„Al' š bjegati, al' poćerat' Tade?“
Al' govori Senjanin Tadija:
„Tvoje zvanje tvoje, obiranje.“
Al' pobježe Senjanin Tadija, 350
Poćera ga Livnjanin Al-aga.
U Tadije dobra sreća bila,
Dobar mu se konjic dogodio,
Pa odmiče pred mladim Turčinom,
Za njim Ture koplje otisnulo, 355
Pade konjic na prva koljena, -
Sva je sila preko njega prešla.
Vati s' Ture koplja ubodice,
Pa je za njim koplje otisnuo.
I ta sila njega premetnula. 360
Kad to viđe Livnjanin Al-aga,
On je svoga konja povratio,
Za njim Tade konja navrgao,
Tuče njega pletenom kandžijom,
Tuče njega s obadvije strane, 365
Dok je dobra konja ražljutio.
Sustigao j' na polju Turčina,
Udara ga brijatkinjom ćordom,
Od Al-age dva Turčina gradi,
Pa okrenu međ Agine svate; 370
Kad on dođe međ Agine svate,
Niđe nikva živa ne našao,
Sve Tadini svati pozobali.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
