S tobom da patim
| S tobom da patim Pisac: Milutin Bojić |
O, koliko se ljudskih duša muči!
Toliko gorkih udaraca trpe,
A divlja sudba sav im život crpe
I poji čašom ocata i žuči.
A kako patim kad me sreća ospe,
Jer zverskim okom paćenik me strelja:
U duši punoj životinjskih želja
On želi krv da iz grudi mi prospe.
Utišaj srce. Žali svoga druga!
U svome srcu i ja bole jatim.
Zar mrziš mene? Brat se bratu ruga.
O daj da patim, da sa tobom patim,
Ta srećan bićeš imajući druga!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|