Sunčeva ženidba

Tri su cveta u gori cvetala,
Do dva sjajna, treći potavnio.
Što cvetaše do dva sjajna cveta,
Ono jesu dva brata rođena;
Što međ’ njima treći potavnio,
Ono jeste seja međ’ braćama,
Potavnila od mlogi svatova —
Prosi Mesec za svog mesečića,
Prosi Sunce za svog sunčevića,
Prosi Munja za se iz oblaka.
Mislila su dva brata rođena
Za koga bi sestricu udali. —
Ako će je dati za Meseca,
On se menja za godinu dana
Puno pravo do dvanaest puta,
Dvanajst puta sestra udovica;
Ako će je udati za Sunce,
I Sunce je naglo i žestoko,
Pripaliće seji našoj lice —
Daćemo je Munji iz oblaka,
Kad zagrmi, daleko se čuje,
A kad pukne, svak se boji za se.