* * *


Sužanj Vladimire

Ljuto cvili sužanj Vladimire
U tamnici kralja bugarskoga -
Samoila, da ga bog ubije!
Ljuto cvili gorko proklinjaše,
On proklinje danke i godine, 5
U koji se na dan porodio.
Čini jadan nikoga ne sluša. -
Slušala ga Kosara devojka,
Pa besedi Kosara devojka:
„A šta cviliš sužanj u tamnici? 10
„Ili ti je žeđa dodijala?
„Il tavnica jadna kuća tvoja?
„Il na nogu lanci do kolena?
„Il na ruku teške lisičine?
„Ili ti je ponestalo blaga? 15
„Ili ti je omilela majka?
„Ili si se jadan oženio?
„Il’ s’ udaje omiljena tvoja?“
Al besedi sužanj Vladimire:
„„Prođi me se bugarka devojko, 20
„„Nije meni gladak dodijao,
„„Nnti mi je žeđa dodijala,
„„Ni tavnica jadna kuća moja,
„„Ni na nogu lanci do kolena,
„„Ni na ruku teška lisičina, 25
„„Niti mi je ponestalo blaga,
„„Niti mi je omilila majka,
„„Niti sam se jadan oženio,
„„Niti ću se jadan oženiti,
„„Jerbo ću ti jadan poginuti 30
„„U tavnici kralja bugarskoga
„„Samoila da ga bog ubije! —
„„Ja sam seko roda gosnodskoga
„„Iz Trebilja grada bijeloga,
„„U mene je nemereno blago; 35
„„Pa bi mene iskupila majka
„„Al me neda kralju iskupiti
„„Već on hoće rusu glavu moju!““
Zbori njemu Kosara devojka:
„Ti otolgaj suze od obraza. 40
„A ja idem u dvorove babi,
„Živim ću ga bogom zaklinjati,
„Da t’ odnusti iz tamnice tavne,
„Za mojega vernog zaručnika!"
Klečeći je u dvor ušetala 45
Ljubeć’ babu u skut i kolena:
„Tako t’ babo svetle krune tvoje,
„I tako ti sina Radomira,
„I tako ti britke sablje tvoje! —
„Mlado jeste momče, hercegovče, 50
„Ljuto cvili gorko proklinjaše,
„On proklinje danke i godine,
„U koji se na svet porodio, —
„Otpusti ga iz tavnice babo
„Za mojega vernog zaručnika! 55
„Lepo zbori ponizno govori!
Zbori njojzi babo — svetli kralju:
„„Ja ne mogu drugo učiniti,
„„Moram njega tebi darovati,
„„Ono nije momče, hercegovče, 60
„,,Već je ono kralju Slavenine,
„„Iz Trebinja, grada bijeloga,
„„On je tvoja slika i prilika,
„„Njega slavi Krbava i Lika.““
Od miline suze prolivala, 65
I svom babi ruke celivala,
Pa uzima od tavnice ključe,
Pa izvodi iz tamnice sužnog.
Pa dozvaše te hitre berbere,
I dozvaše careve terzije. 70
Skrojiše mu skerletne haljine,
Sinu jadan — kano jarko sunce. —
Tu veselje veliko bejaše,
Da se_nemož’ izkazati više:
U dvori mu bubnji i svirala, 75
A pred dvorom divno kolo igra —
Da je kome pogledati bilo,
Kako taste zeta celivaše
I blagoslov zetu darivaše:
„„Srećan bio sine Vladimire, 80
„„(Ne sećaj se na grehove moje),
„„I ti uzmi milu ćerku moju,
„„Ćerku moju — zaručnicu tvoju!
„„I evo ti dva tovara blaga.
„„Pa ti idi nek te vidi majka! 85
„„I pozdravi slovensku gospodu,
„„I staricu milu majku tvoju,
„„Nek se tvoja oveseli majka,
„„Kad ugleda sina Vladimira!!!


Napomene

  • Pribeležio J. M-ć.

Izvor

„Javor", godina 1887, broj 41, str. 681-682.