Sudbina jednog razuma/12
| ◄ Позорје 3. | POZORIJE 4. | Позорје 5. ► |
POZORIJE 4.
(MANOJLO, PREĐAŠNI)
MANOJLO: Gospodin doktor, nji desetorica došli su i radi su kupiti knjige koje ste izdali.
DOKTOR: Svi desetorica?
MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali.
DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad je kritika izišla, zaslužuju pametnice; podaj im badava, neka se prosvete.
MANOJLO: Ta, gospodine, bar štogod nek plate.
DOKTOR: Ništa, ništa.
MANOJLO: A kako ćemo podmiriti oni sto talira.
DOKTOR: Odlazi s calajućim jezikom i čini što sam ti zapovedio! (Manojlo ode.)
DOKTOR (Šaljivcu): Evo koliko može učiniti pakost i zloba. Umesto da me ubiju, ja veću jošt slavu dobijam.
ŠALjIVAC: Ima svakojaki načina da se čovek proslaviti može.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|