Sugrebi

Sugrebi (285)

     Kada pas ogrebe zemlju zadnjim nogama i tu se pomokri, takvi tragovi nazivaju se sugrebi, i smatraju se nečistim i opasnim po čoveka. Ako čovek slučajno nagazi na takve tragove, da se ne bi razboleo, on ih popljuje. A ako pređe preko njih, ne videći ih, po narodnom verovanju, njegova koža se opliči kao da je dodirnut koprivom i počinje da ga svrbi. Tada se baje od sugreba.
     Bajač načini na zemlji krug od kučine i u tom krugu stane bolesnik. Zapali se sveća i onda se baje (br. 285). Posle toga bolesnik ode kući gde se okupa u hladnoj vodi. Ono bajanje je uspešno ako se vrši na smetlištu. Kad se završi bajanje, bajalica zapali kučine na četiri-pet mesta.
     Drugi način bajanja: bolesnik se skine potpuno go, pa se u ponoć popne na kuću i tri puta zakukuriče kao petao, zalaje kao pseto, zamjauče kao mačka, a onda kaže glasno (ako je muškarac) „Umro za žena“; (ako je žensko) „Umro za muža“. Ovo se ponovi tri puta, a potom bolesnik siđe i ode u postelju ne osvrćući se nigde usput (481, s. 408).
     Sugrebi se, prema bugarskim i makedonskim basmama, mogu dobiti ne samo od psa već i od drugih, divljih, životinja.
     Ovakva bajanja se sreću pod sličnim nazivima i u Bugarskoj (sugrebi - 541, s. 150; suh greben - 520, s. 153; sugrip - Arhiv Etnograf. instituta i muzeja, №30-11, s. 226).

Reference

Izvor

• Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 403-404.