Strah
Vi, što Bizant tresli ste pun sile,
Kopljem dvorsko probijali kube,
Čijih konja kopite su rile
Crven mramor i bronzane stube,
Što jesenje kad vas zasu inje
Tražili ste manastirska bdenja?
Našto tamjan, smirne magle sinje?
Mesto pira, kiparis i venja!
O, što niste s trubama i hordom
Himne zvonke prostorima vili,
Krvili se sa tatarskom ćordom
Iz lubanja praznih vino pili?
Zašto niste jesen dana strli
Biser pićem iz zmijskoga pakla
Kap poslednju srčući, dok grli
Vrat vam ona što nas s neba smakla?
O, tada bih pevao vam himne,
Jer bih znao da su moji preci
Iz biljura, ne iz čaše limne,
Pili život i mreli u zveci!
Mene plaši vaša crna riza
I velika manastirska bdenja:
I potomku možda noga kliza
Možda i on tražiće spasenja
Ispod granja čempresa i venja.
1913
