[Stojane, more, Stojane]
Stojane, more, Stojane,
zašto se, more, ne ženiš?
Da li ti zeman ne dođe,
ili ti nema prilika?
„Zeman mi dođe i prođe, 5
ali mi nema prilika?
Redoma odim po svetu,
redoma tražim priliku;
nigde mi nema prilika,
samo mi ima prilika 10
kroz beli Dunav, u Vlašku,
i ona si je prošena,
i za nju došli svatove."
Pa Stojan poče da plače.
Stojanu sestra govori: 15
„Brate, Stojane, Stojane,
ti idi pa đu ukradni."
Stojan si sestru posluša,
obuče lepo odelo,
napuni džepi dukata, 20
pa sprema konja zelenka,
rujno ga vino napoji,
pa mu poteže dizgini,
pa na zelenka govori:
„Konju le, konju zelenko, 25
pouzdaš li se u srce?
Na tamo d’ imo dvojica,
a otudeka trojica?"
Ujanu konja zelenka,
brzo prepliva Dunava, 30
pa pravo ide u dvori,
i svatovima govori:
„Svatove, more, svatove,
izvedete mi nevestu,
da si đu darbu darujem, 35
da, ja sam putnik dalečan,
ne mogu s konja da sjašim."
Izvedoše mu nevestu,
da si đu darbu daruje.
Nevesta stoji pred konja, 40
Stojan si brka u džepi,
te vadi šaće dukata,
redoma vrlja po dvori.
Svi svati zbiru dukati,
nikoj nevestu ne gleda, 45
kako đu Stojan daruva,
s jednu đu ruku daruva,
s drugu đu metnu na konja;
dok svati da pogledaju,
prepliva bela Dunava. 50
