Stevo Lazarević i car Bajazit

0001 Car Bajazit kod vodice pade,
0002 Kod Marice i kod Poljanice,
0003 Šator penje sitnu knjigu piše
0004 I šalje ju Lazarević’ Stevi:
0005 ”Gledaj, more, šta ti knjiga kaže,
0006 Što ti kaže – da tebe ne bude,
0007 Jedna zemlja a dva gospodara,
0008 U kojoj se čini dosta kvara,
0009 Ne možemo oba carovati,
0010 Treba, Stevo, svakom svoje dati!
0011 U teb’ ima šezdest hiljad’ vojske,
0012 To je meni kao sitne kruške;
0013 U mene je šest stotin’ hiljada,
0014 Sve po izbor’ slavni vitezova –
0015 Odi, Stevo, na vodu Maricu,
0016 Na Maricu i na Poljanicu,
0017 Da ti družbu sabljama podelim,
0018 A i tebe živoga uhvatim,
0019 Kao što je tvoj babajka Lazo
0020 Na Kosovu jadno poginuo,
0021 Poginuo, carstvo ostavio
0022 Čije bilo i kome Bog dao!”
0023 Primi knjigu Lazarević Stevo,
0024 Neveselo nju je razgledao,
0025 Misli Stevo, misli svakojake,
0026 Što da čini sam on već ne znade:
0027 ”Ako idem s Turkom vojevati,
0028 Neće sreća meni dobra biti –
0029 U mene je šezdeset hiljada,
0030 U Turaka šest stotin’ hiljada,
0031 To je, jadan, deset na jednoga,
0032 Biće sreća babajke mojega!”
0033 Kad je Stevo tako razmišljao,
0034 Sanak je njega u tom uhvaio;
0035 U sanku se njemu pojavio,
0036 Pojavio sveti Arhanđele
0037 I njemu je lepo besjedio:
0038 ”Ne plaši se, Lazarević’ Stevo,
0039 Ništa zato što je Turak’ više
0040 Nego tvoje prehrabre družine –
0041 Ti ćeš opet Turčina dobiti,
0042 Zemlji svojoj slavu ostaviti!
0043 Nad Turkom će vreme jadno biti,
0044 Jer oblak se hoće prolomiti,
0045 Iz njega će pasti mloga kiša,
0046 Mloga kiša sa snjegom sm’ješana,
0047 Turkom će se ruke prelediti
0048 Da ne mogu ni sablju uzeti,
0049 Biće čudo od Boga miloga,
0050 U pol leta, okol’ Petrova dna,
0051 A nad tvojom malenom družinom
0052 Sijati će sunce sa mesecom!”
0053 Kad je Stevo sanak prospavao,
0054 Milo mu je što u snu vidio;
0055 On uzima tanane durbine,
0056 Pak on gleda kroz svoje prozore
0057 Na Maricu i na Poljanicu
0058 I okol’ njih silnu tursku vojsku,
0059 Nad kojoj se oblak navukao,
0060 Silnu kišu iz sebe prosuo;
0061 A nad svojom malenom družbinom,
0062 Gledi Stevo tananim durbinom,
0063 Sija sunce i nju ohrabrava
0064 Da s’ izbavi jadnog turskog jarma.
0065 Brže Stevo sitnu piše knjigu,
0066 Pak je šalje caru Bajazitu:
0067 ”Ajde, care, na vodu Maricu,
0068 Na Maricu i na Poljanicu,
0069 Da sabljama carstvo podelimo,
0070 Unapredak u miru živimo!”
0071 Čita knjigu care Bajazite,
0072 Pak doziva sve svoje telale
0073 I njima je naglo zapovedao,
0074 Zapovedao, strašno govorio:
0075 ”Eto piše Lazarević Stefan,
0076 On nas zove na nekakvi mejdan,
0077 Na Maricu i na Poljanicu,
0078 Da izgubi svoju družbinicu!
0079 Već vičite po ordiji mojoj
0080 Nek’ se svaki junak na boj spravi,
0081 Da idemo na vodu Maricu,
0082 Na Maricu i na Poljanicu,
0083 Da pogubim Lazarević’ Steva
0084 I njegovu svu s njime družbinu!”
0085 Viče telal po carevoj vojsci:
0086 ”Skoč’te, Turci, slavni vitezovi,
0087 Pak pašite sablje alamanke
0088 I sedlajte svi svoje hatove
0089 Da se ide na vodu Maricu,
0090 Na Maricu i na Poljanicu,
0091 Tamo čeka Lazarević Stevo,
0092 Na mejdan nas on zaziva mali!”
0093 Pada kiša iz vedra oblaka,
0094 Pada kiša sa snegom smešana
0095 I Turkom se ruke preledile –
0096 Čuda božja, u Petrove danke.
0097 Kunu Turci cara Bajazitu
0098 Što ji vodi na vodu Maricu:
0099 ”O naš care, živ te Bog ubio,
0100 Kakav te je sada mejdan naš’o
0101 Na ovome zločestom vremenu,
0102 Da izgubiš svoju silnu vojsku –
0103 Ta ruke se nama prelediše,
0104 Prelediše od te mloge kiše!”
0105 Vreme cara zadržalo bilo,
0106 I on na rok na mejdan ne doš’o.
0107 Tada skoči Lazarević Stevo
0108 Sa družinom on malenom slavan,
0109 Prebrodio vodicu Maricu,
0110 Pak za njome u Poljanicu,
0111 Udario na silnoga Turka
0112 Sa svojima šezdest hiljad’ druga,
0113 Gaze, seku gdi gođ koga stignu;
0114 Beže Turci na vodu Maricu,
0115 Tu se mlogi Turci podaviše
0116 I ćupriju od seb’ načiniše.
0117 Po njoj brodi Lazarević Stevo,
0118 Gledajući čudo učinjeno,
0119 Pak se stišta za jednim Turčinom,
0120 Za Turčinom, lepim svilengaćom –
0121 To bijaše care Bajazite,
0122 Ali Stevo naš to ne znađaše.
0123 Zatim skoro njega uhvatio,
0124 Uhvatio i ruke mu svezao,
0125 Pak ga vodi k belomu šatoru,
0126 K svom zetu Brankoviću Vuku:
0127 ”Eto, zete, Brankoviću Vuče,
0128 Eto, zete, dobrog svilengaće,
0129 Ovaj može izmeniti Jovu,
0130 Moga Jovu, milog mojeg brata,
0131 Što j’ u ropstvu kod prokleta cara,
0132 Bajazita, prokleta mu duša!”
0133 Ode Stevo Turke proganjati,
0134 Svoju zemlju od njih očistiti.
0135 Tad besedi care Bajazite:
0136 ”Prijatelju, Brankoviću Vuče,
0137 Odreši mi moje bele ruke
0138 Da b’ mi malo odlanule muke,
0139 Ah, ja jesam care Bajazete,
0140 Od starina prijatelj tvoj, Vuče!
0141 Evo tebi devet tovar’ blaga,
0142 Pusti mene do mojega dvora –
0143 Ako hoćeš i dvaest tovara,
0144 Samo daj mi dobri pratioca!”
0145 Tad prokleti Vuče već namisli
0146 Da učini ka’ i knezu Lazi,
0147 Pak on dreši ruke od uzlova
0148 Bajazitu, caru od Turaka,
0149 I daje mu mudre pratioce
0150 Jedrenetu gradu da ga prate,
0151 Ode care gradu svome belom.
0152 Dojde Stevo k šatoru zetovu:
0153 ”Kamo, zete, zarobljeni Turčin,
0154 Što namisli s njime da učinim?”
0155 Al’ prokleti Vuče doseti se,
0156 Svome šuri Stevi izvinja se:
0157 ”Šta me pitaš za roba tvojega,
0158 Muselmana jednog prokletoga –
0159 Zače bunu po šator’ činiti,
0160 So tim mene na jar podizati,
0161 Trgo sablju, odseko mu glavu
0162 I baci ga u Maricu vodu!”
0163 To se sve Stevo za istinu primi
0164 I onda se domu svom povrati.
0165 Kad je doš’o care Bajazite
0166 U Carigrad i dvorove svoje,
0167 Zove Jovu, mladoga svog roba,
0168 Tuguje mu s’ na njegova brata –
0169 Kako ga je Stevo zarobio,
0170 Zarobio i ruke mu svezao,
0171 I kako ga Vuku predao beše
0172 Da ga čuva i menjat ga kteše,
0173 Ne zna Stevo kog je zarobio,
0174 Bajazeta da je ulovio!
0175 Dalje reče Bajazite care:
0176 ”Jovo, moj mlađali sine,
0177 ktede Stevo mene promenuti,
0178 Tebe natrag od cara iskati –
0179 Hvala Bogu i mom prijatelju,
0180 Prijatelja, Brankovića Vuku,
0181 On mi ruke bele odrešio,
0182 Pratioce do grada mi dao!”
0183 Sluša Jovo Bajazita cara,
0184 Slušajući u licu se menja,
0185 Obe oči suze mu proliše,
0186 No od cara mudro on to kriše,
0187 Pak besedi Bajazitu caru:
0188 ”Na milosti, gospodine caru,
0189 Hvala Bogu kad vas on sačuvao
0190 I iz ropstva vas je izbavio –
0191 To je Stevo učinio milost
0192 Da vi njemu ne činite žalost,
0193 Poslite mu kakove god dare,
0194 To će njemu milo biti, care!”
0195 Tada reče Bajazite care:
0196 ”Idi, Jovo, moj mili posinče,
0197 Ti izbiraj kakve hoćeš dare,
0198 Pak posli ji Stevi, bratu tvome!”
0199 Ode Jovo na kule visoke,
0200 Pak on misli misle svakojake
0201 Kakve b’ dare bratu svom poslao,
0202 A i pismo njemu napisao
0203 Kako ga je Vuče prevario
0204 I za novce cara propustio.
0205 Nađe Jovo pozlaćenu strelu,
0206 Te uzima da ju pošlje bratu;
0207 Tu bija’u luci pozlaćeni,
0208 Ne zna Jovo šta će činit’ s njimi.
0209 Na jedno se on već domislio,
0210 Pak lukove i strelu je uzeo,
0211 Na lukovi šajtov načinjaše,
0212 U šajtove sitnu knjigu kriše,
0213 U knjigi je Stevi kazivao
0214 Sve po redu kako što je bilo –
0215 Da je Stevo cara zarobio,
0216 A Vuče ga za novce pustio.
0217 Na lukovi još gore napis’o:
0218 ”Dobro gledaj, mili brate Stevo!”
0219 Kad je strela donešena Stevi,
0220 Onda on bi u velikoj slavi,
0221 Sva gospoda kod njega su bili,
0222 Za trapezom redom su sedili.
0223 Uze strelu Lazarević Stevo,
0224 Pak premeće on nju svakojako;
0225 Ma lukovi natpis napisani,
0226 Čita Stevo, ne zna što to znači.
0227 Dade strelu od ruke do ruke,
0228 Opet dođe u Stevine ruke.
0229 Onda Stevo šajtov otvorio,
0230 Od čuda se list papira naš’o.
0231 Čita knjigu što mu piše Jovo,
0232 Čita knjigu vesma neveselo,
0233 Pak ju dade gospodama redom.
0234 Svi čitaju, a bleđuju licem,
0235 Dođe knjiga i do Brankovića,
0236 Prokletoga Vuka nevernika.
0237 Kad je Vuče knjigu pročitao,
0238 I za stola na noge s’ digao,
0239 Pak se kune kletvom svakojakom
0240 Da ne bude on tim nevernikom;
0241 Kuneći se da nevera nije,
0242 Pleća dade i begati stade.
0243 Al’ ga Stevo mudro prihitrio
0244 Buzdovanom u glavu zgodio;
0245 Tu se skonča Brankovića Vuče,
0246 Platu dobi od svoje nevere.
0247 Kad to začu majka i sestrica
0248 Brankovića nevernoga Vuka,
0249 Odma one na proces dođoše,
0250 Ljuto Stevu tada proklinjaše.
0251 Ali Stevo razjaren već bio,
0252 Sablju uze, obe b’ pogubio,
0253 Da gospoda za mač ne prihvat’še
0254 I nji obe pred njim izviniše.
0255 Tad gospoda majki i sestrici
0256 Kazivahu šta bi na Marici,
0257 A kad one reči saslušaše,
0258 Svoga Vuka kleti tad začeše:
0259 ”O naš Vuče, živ te Bog ubio,
0260 Što s’ tražio, malo si dobio!”
0261 Kad pak začu care Bajazite
0262 Kako s’ skonča prijatelju Vuče,
0263 On namaknu na svoje čauše,
0264 Mladog Jovu oni pogubiše,
0265 Zaklaše ga kako jagnje mlado
0266 I peku ga, živ ji Bog ubio,
0267 Pak spravljaju šarena sanduka,
0268 U njeg’ meću Jovu pečenoga,
0269 Pak još meću list papira - -
0270 Okol’ vrata pečenome Jovi,
0271 Ime na njem’ njegovo zapis’o:
0272 ”Jest zaista ovo pečen Jovo,
0273 Koga šilje care iz Milosti,
0274 Koga šilje Lazarević Stevi!”