STARI MAČ
Kamo dani, kad 6i nekad
Po bojnom se polju vio,
Žedan krvi, grozne slave,
Stari maču, ljuta zmijo!
Srce ti je oganj dalo,
Smrtni fijuk strašna ruka,
Pevao si i plamtio
Sred krvi i divljih muka,
Pevao si, pesma ti je
Bila samo: smrt i slava,
Smrt! krvniku, slava večna
Nek junaka uvenčava! —
Pade junak s vekovima,
Umre sunce divnih dana,
Ti ostade, mrki svedok
Mrtve slave, ljutih rana.
Prah te jede u tišini,
Al’ te Srbin prahu ne da,
Vek te čuva vekovima.
Potomak te s nadom gleda,
Pa u noći trula mira
Briše rđu sa oštrica,
Tvojim sjajem dušu greje,
Goni mrak sa tužna lica.
Ruku steže, kuša snagu —
Kad se spomen slave jati,
On se kune, da će tobom
Muška bedra opasati.
Željom grli slike divne,
Borbu čeka, slavno vreme,
Da zavrišti bojna truba
I digne se hrabro pleme.
Pa da sunce tam’, gde plamti
Krv junačka, borba slepa,
Da raskida tobom lance
I krvničke glave cepa.
