Starina Novak i Juda od Primorja
Četu kupi starina Novače
U gorici pod jelom zelenom,
Malu četu, stotinu Turaka’,
Od stotine manje ni jednoga,
Od stotine više ni jednoga. 5
Kad je starac četu sakupio,
Siede starac pod jelu zelenu,
Pa on pije vina rumenoga;
Al‘ govori starina Novače:
„Oj junaci draga dieco moja! 10
„Lieto prođe a zima nam dođe,
„Po zemljici trava posahnula,
„Sa gorice listak saletio;
„Pogledajte jedan po drugome,
„Ne vidite da smo ogoljeli? 15
„Je li majka rodila junaka,
„Junačkim ga nazivala glasom,
„Svilenim ga opasala pasom?
„Bi l‘ ko znao dvore nerobljene,
„Nerobljene. nit’ vatrom paljene?“ 20
Svi junaci nikom ponikoše
I u crnu zemlju pogledaše,
Oni glede kako trava raste;
Trava raste kada kiša pade,
Ka’no dojke u mlade dievojke. 25
Ne poniče tursko momče mlado,
Već govori tursko momče mlado:
„Dragi babo starina Novače!
„Mene majka rodila junaka,
„Junačkim me nazivala glasom, 30
„Svilenim me opasala pasom,
„Da ja znadem dvore nerobljene,
„Nerobljene, ni vatrom paljene.
„U Primorju, u ’nog Jude mlada,
„Služio sam devet godin' dana’, 35
„Nis’ mi dali ručka ni užine,
„Od večere ni spomene nema;
„On imade tri bijele kule:
„Jedna kula do neba vedroga,
„Druga kula do oblaka’ došla, 40
„Treća kula od trideset hvati’;
„Koja kula do neba vedroga,
„U onoj je čoha nemierena;
„Koja kula do oblaka’ došla,
„U onoj je svila i kadifa; 45
„A koja je od trideset hvati’,
„U onoj su škudi i dukati.
„A Juda je ošo po Priraorju,
„Po Primorju zakupljivat’ robe;
„A Judkinja dobra i predobra, 50
„Lasno ćemo prevarit’ ju mladu:
„Pred kućom joj drvo javorovo,
„Na drvo ću s’ gore popinjati,
„Zakukati ka’no kukavica,
„A prevraćat’ ka’no lastavica 55
„U po zime kad joj nije vrieme;
„Oćutit’ će sluškinjica mlada,
„Probudit’ će Judkinju gospoju.“
Kad je starac rieči razumio,
On uhvati jarca devetaka, 60
Devetaka od devet godina’,
Pa on stade živa derat’ jarca,
Jarca dere a sve jarac reve;
A govori starina Novače:
„Oj junaci draga dieco moja! 65
„Ko nemože ’vake muke trpit’,
„Nek ne ide u četu junačku!“
U večer ih stotina omrklo,
A u jutro tridest osvanulo,
Sve junaka’, sve golih Turaka’, 70
Koji nema ni otca ni majke,
Nili brata nit' rođene seke,
A za ljubu nigda i neznade:
Puška šarka i otac i majka,
A desnica bratac i sestrica, 75
Britka sablja ovijerna ljuba,
Na sablji mu trostruka kandžija,
Kabanica kuća kamenita,
Koja stere i obuću daje,
Komu žao poginuti nije. 80
Pa ođoše pod Judine dvore.
Kad su došli pod Judine dvore,
Ništa nesta Ture neženjeno,
Pa se penje gore na javora,
A zakuka ka'no kukavica, 85
A prevraća ka'no lastavica
U sried zime kad joj nije vrieme;
Al’ oćuti sluškinjica mlada,
Ona budi Judkinju gospoju;
„Ajd’ustani Judkinjo gospojo! 90
„Došao je Juda iz Primorja,
„Doveo je tri sindžira roblja'.“
Kad oćuti Judkinja gospoja,
Ona skoči na noge lagahne,
Bosonoga i još gologlava, 95
Golovrata i još razpasana,
Pa otvori na gradu kapiju;
Kad za sobom obazriela mlada,
Al’ avlija puna aramija’,
Od Turaka’ nikog nepoznaje, 100
Već poznajo tursko momče mlado,
Služilo je devet godin’ dana’.
Al’ govori tursko momče mlado:
„Gospojice, Judinice mlada!
„Donesi nam od kulina’ ključe, 105
„Da nosimo 'robu svakojaku.“
Al’ govori Judinica mlada:
„Davor jeste Turci janičari!
„Čedo s’ jučer s ključevim igralo,
„Pak je čedo ključe pogubilo.“ 110
Niš’ nestade Ture neženjeno,
Vcć uzima trostruku kandžiju,
Pa udara Judinicu mladu.
Kad je jadna mlada ugledala
Da nij’ drukče, da dat’ ključe mora, 115
Ona ode u gornje čardake,
Pa donese od kulina’ kljuće
I otvori na kulinam’ vrata.
Kad stadoše plijeniti Turci,
Iz kulina’ blago iznositi, 120
Tad neosta pare ni krajcare;
Zaodješe sebe i konjice,
Podieliše blago s kalpacima;
Čohu nose od jele do jele,
Dok u goru opet zamakoše. 125
Pa odoše s Bogom pievajući,
Judinica osta tugujući.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
