Stara pesma
| Stara pesma Pisac: Vojislav Ilić |
To je stara pesma koju čitam sada,
Mračna neka tuga u pesmi je toj;
Ta me pesma seća na vremena mlada,
Prošlost je u njoj.
U njojzi je pesnik o istini pevô,
O istini gorkoj: sve je laž i san,
Dan ljubavi rajske, o kojoj sam snevô,
I slobode dan.
Ah, šta li sam puta u tihoj samoći
S tajnom tugom čitô svaki njezin red;
I zamišljen ćutô po čitave noći,
Sumoran i bled...
Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô?
I u kome groblju leži otac tvoj?
Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô
Kô i život moj.
Ti si dušu moju otrovala sobom,
Ti si meni nade sahranila sve,
Moje misli ti si pomirila s grobom,
Sa životom... ne.
1. februar 1888.
Izvori uredi
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 77, 2.knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|