Starac i smrt
| ←Slavuj i kukavica i magarac | Starac i smrt Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Jarac i bik i lav→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, baci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim!“ Kad, eto ti smrt stane pred njega, onako ružna kao što je pišu, pa ga pita što je zove. „Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.”
Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti. Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije. Kažu da jedan starac spremi se da pređe preko planine Vučjaka, čujući da tamo negde ima mesto gdi nijedan starac ne može živiti. A kad čuje da se na planini pojavio strašan medved, a on ti beži kući. A drugome se dasadi življeti, pak uzme uže i pođe u šumu da se obesi, pak traži i traži i u celoj šumi ne nađe kako bi hoteo drvo; a kad ogladni, a on se vrati u selo: „dajte, čeljadi," — viče — „što užinati! Mal' ne umre' od gladi! Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji! Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki mogao obesiti!” Jošt jednu, pak neću više. Jedan starac sve bi govorio da bi onom dobro platio ko bi mu kazao kako može umreti. Nađe se dobar čovek koji mu se obešta kazati i bez plaće. Reče mu da stane kod jedne međe, a on ode podaleko, uzme pušku, pak počne na njega nišaniti. A starac bež' u među, govoreći: „Ta lud je sasvim; bi me upljejao na mesto!” Dovde je za šalu.
Niti smo s našom voljom došli u ovi život, niti pak valja da želimo iz njega izići dok nas ne pozove Onaj koji nas je ovde postavio. A kad pozove, onda — il' nam se hoće ili neće — moramo putovati. Naša je sva dužnost starati se da kad nas pozovu, da smo gotovi poći s čistim od zlobe srcem i sovjestiju. Ne znamo vreme i čas kad će to biti, zato valja svaki dan i čas da smo gotovi. Blažena duša čista i dobrodjeteljna kojej vsegda u ušima one slatke i preradosne reči zvone: „Se ženih grjad e t, izidite vo sretenije jego.
Izvori
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|