Stani, dušo, stani

Stani, dušo, stani
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg

Stani, dušo, stani


Stani, dušo, stani
Ne pali me tako,
I 'nako sam plamen
Izgoreću lako.

Stani, jarka, stani,
Svetle oči sklopi,
Da se od milina
Duša ne istopi.

Ja sam, dušo slatka,
Oslabio zdravo,
Pa ne mogu gledat'
Tvoje oko plavo.

Već osećam zadah
Večne kuće moje,
Dockan su mi, dockan
Te utehe tvoje.

No kad vidiš gde me
Zakopaju veće,
Tvoje oči nek' su
Kandila i sveće.

Pa nek gore tiho
Čelo groba moga —
Tako će me spasti
Jada golemoga.

NapomeneUredi

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 12

IzvoriUredi

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 25. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.