Stana i brat Mikail

* * *


Stana i brat Mikail

Pojde Stana da kumuje
s mila brata Mikaila.
Projde goru bez govoru,
pa kad beše na kraj goru,
sede Stana da laduje, 5
brat Mikail obeduje,
tanka Stana lice mije,
brat Mikail konja poji.
Sinu lice kao slunce,
belo grlo kao mesec. 10
Brat Mikail progovara:
„Čuješ mene, sestro Stano,
do sad si mi sestra bila,
a od sada prva ljube.“
„Ćuti, brale, skamenil se, 15
pa se kamen napravija.
Čujte, tice, po gorice
pa kažete moje majke
nek mi prati belo platno,
a u platno crnu mrežu, 20
da zamrežim moje lice
i da ripnem u bel Dunav;
bolje da me ribe jedu,
nego da me bratac ljubi.“

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 734-735.
  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 257.