Srcu (Milo Jovović)
Srce moje, ti si u zatvoru,
U tami te sudbina ozida;
Bistre oči to su ti prozori –
Zalud kucaš prsa bez prekida.
Na dvor izać nije ti moguće,
Jere bi se odveć zamamilo,
I tako si od naravi vruće;
U prsima ti najveća silo.
„Razložiti jesu tvoji svjeti,
„O čovječe sve ti to priznajem;
„Ali želja moja isto leti,
„A na mjestu istome ostajem“.
„Prsa tvoja, slabi jesu anci,
„Mojom silom na mah njih oborim.
„Pa i da me stegnu jaki lanci;
„I njih znadem dlakom da pretvorim“.
„Što poželim, sve to moje biva, -
„Kad sam tužno i ti plačeš tada, -
„Tajna svaka u meni se skriva,
„Blagajnik sam veselja i jada“.
„Dok si d'jete, ja te iskrom budim,
„Sve na igru, i na stazu ravnu;
„Ti sve činiš samo što ja žudim;
„Ne kažem ti nikad sudbu tavnu“.
„Kad odrasteš, stupam s tobom tada,
„Vodeći te nekad l'jepoj nadi,
„Nekad opet k jazu puna jada; -
„Bez mog znanja ništa se ne radi“.
„U ljubavi, ja po sriedi stupam,
„U žalosti jednako se smijem;
„Čas po lakše, čas po jače lupam,
„Sad te sladim, sad te opet trujem“.
Srce moje, vidim da je tako;
Pa te molim: mirno uvjek budi,
Raj mi uvjek sluti, a ne pako –
Zdravo kucaj caru mojih grudi.
Ne dopuštaj suzi da ispane
Na očima, da niz lice roni,
U veselju prati moje dane,
Žalost, tugu, sve od sebe goni.
|
U Baru (Crna Gora), 1894., Milo Jovović, „Slovanski svet “, broj 4., u Trstu, 25. februara 1894., str. 66.