Sreća i ljudi/16

ŠESNAESTA POJAVA

ŠESNAESTA POJAVA

ROKSA pa EVICA

ROKSA (krsti se): Otišli već, a čoveka nisam ni poslužila. Ta gde je ta devojka, šta će svet o njoj reći? (Viče kroz vrata). Evice... Evice! (Trlja se po čelu). A i ja sam ti sama nekako čudna. Mećem rezance u sos, a ne vidim.
EVICA (utrči brzo): Zapovedaj!
ROKSA (prekorno): Gde si, za Boga?
EVICA (veselo): Tu, tamo, ovde, onde... svugde.
ROKSA: A onaj čovek ode onako?
EVICA (kao pre): Srećan mu put!
ROKSA: A svet... šta će svet reći? Nisu ga ni poslužili! Je l’ to srpska kuća?
EVICA (bezbrižno): Svet će reći: dobili su sto hiljada dinara, pa šta ih se drugo tiče?
ROKSA (ljutito): Dabo’me! Tvoj jezik leti, leti.
EVICA: Kao ptica, kao munja. (Igra veselo i pevuši „Preksinoć mi dragi dođe, kroz srce mi strela prođe").
ROKSA (krsti se): Bože moj, Bože moj!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.