Sporazum o prijateljstvu i savezu (Nemačka i Italija 1939)
|
|
|
.svg)
.svg)
Nemački državni kancelar i Njegovo Veličanstvo Kralj Italije i Albanije, Car Etiopije, smatraju da je nastupio čas, kada treba svečanim paktom potvrditi tesni odnos prijateljstva i zajednice po težnjama koje postoje između nacionalsocijalističke Nemačke i fašističke Italije.
Pošto je zajedničkom, za večita vremena utvrđenom, granicom između Nemačke i Italije stvoren pouzdan most za pružanje uzajamne pomoći i potpore, obe vlade ponovo izražavaju svoju privrženost politici, čije su osnovice i ciljeve već ranije ugovorile, politici koja je požnjela uspeha kako sa gledišta zaštite interesa dveju zemalja, tako i za obezbeđenje mira u Evropi. Čvrsto povezane međusobno kako duševnom srodnošću svojih pogleda na svet, tako i zamašnom solidarnošću svojih interesa, nemački i italijanski narod čvrsto su rešeni da se i ubuduće rame uz rame, udruženim silama zalažu za obezbeđenje svoga životnog prostora i za održavanje mira.
Na tome putu koji im je obeležila istorija, Nemačka i Italija, usred sveta punog nemira i razornih delovanja, žele da služe zadatku, održavanja temelja evropske kulture.
Da bi ova načela utvrdili u vidu ugovora, odredile su svoje punomoćnike, i to:
Nemački državni kancelar: ministra Rajha za spoljne poslove gospodina Joahima fon Ribentropa;
Njegovo Veličanstvo Kralj Italije i Albanije, Car Etiopije: ministra spoljnih poslova gorfa Galeaca Ćana di Kortelaco,
koji su, izmenivši svoja punomoćija i našavši da su ona u svemu ispravna i punovažna, postigli saglasnost i ugovorili sledeće odredbe:
Član 1.
Obe ugovorne strane stalno će biti u međusobnom dodiru, da bi se među sobom dogovorile o svim zajedničkim interesima ili o svim pitanjima koja se tiču situacije u Evropi kao celine.
Član 2.
U slučaju da bi zajednički interesi Visokih Strana Potpisnica bili zagroženi kakvim bilo međunarodnim događajima, one će smesta pristupiti dogovoru da bi preduzele mere potrebne za zaštitu tih interesa.
Ako bi bezbednost ili drugi životni interesi jedne strane potpisnice bili zagroženi spolja, druga strana potpisnica pružiće punu političku i diplomatsku potporu, kako bi se ta opasnost otklonila.
Član 3.
Ako bi se nasuprot, željama i nadama Visokih strana potpisnica, dogodila da jedna potpisnica zapadne u ratne zaplete sa drugom silom ili drugim silama, druga strana potpisnica smestaće kao saveznik pristati uz nju i pomoći je svim svojim vojnim snagama na kopnu, na moru i u vazduhu.
Član 4.
Da bi u danom slučaju mogle obezbediti brzo izvršenje savezničkih obaveza primljenih članom 3, vlade obeju strana potpisnica i nadalje će produbiti svoju saradnju na vojničkom polju i na polju ratne privrede.
Isto tako će obe vlade stalno da se sporazumevaju i o drugim merama potrebnim za primenu odredaba ovoga pakta.
U svrhu označenu u prvom i drugom stavu ovog člana, obe vlade obrazovaće stalne odbore koji će biti potčinjeni ministrima spoljnih poslova dveju strana potpisnica.
Član 5.
Visoke strane potpisnice obavezuju se već sada da će, u slučaju rata koji bi zajednički vodile, zaključivati primirje i mir samo u potpunoj međusobnoj saglasnosti.
Član 6.
Obe visoke strane Ugovornice svesne su značaja koji imaju njihovi zajednički odnosi sa prijateljskim silama. Rešene su da te odnose održavaju i u budućnosti da ih zajednički razvijaju u duhu saglasnih interesa koji ih vezuju za pomenute sile.
Član 7.
Ovaj Pakt stupa na snagu odmah u času potpisivanja.
Ove Visoke Strane Potpisnice saglasile su se o tome da prvi period njegovog važenja utvrde na deset godina.
One će se, pre isteka ovog roka, blagovremeno sporazumeti o produženju važnosti Pakta.
Izvori
uredi- Politika, br. 11.126 od utorka 23. maja 1939, naslovna strana.