Spasavanje Debelić Novaka (Primorska verzija)
0001 Gorom jaše Debelić Novače,
0002 Gorom jaše, gorom popijeva:
0003 »Ne bojim se nigdi nikogare,
0004 Još ni cara posrid Carigrada!«
0005 Misli junak Debelić Novače,
0006 Da ga nigdi nitko i ne čuje,
0007 Al to čuju careve delije,
0008 Oni idu caru kazivati:
0009 »Aj, naš care, aj naš gospodare!
0010 Gorom jaše Debelić Novače,
0011 Gorom jaše, gorom popijeva:
0012 Ne bojim se nigdi nikogare,
0013 Još ni cara posrid Carigrada.«
0014 Care svojim slugam zapovida:
0015 »Aj delije, virne sluge moje!
0016 Zasidite u gori zelenoj,
0017 Uhitite Debelić Novaka,
0018 Ter ga živa k meni dopeljajte!«
0019 Sluge cara lipo poslušaše,
0020 Zasidoše u gori zelenoj,
0021 Uhitiše Debelić Novaka.
0022 Nit se brani Debelić Novače,
0023 Nit se brani niti im se moli;
0024 Već ga vode caru čestitome.
0025 Kada ga je care ugledao,
0026 Novaku je tiho govorio:
0027 »Bora tebi, Debelić Novače,
0028 Je l’ istina, što Ijudi govore,
0029 Da ti jašeš goricom zelenom,
0030 Gorom jašeš, gorom popijevaš:
0031 Ne bojim se nigdi nikogare
0032 Još ni cara posrid Carigrada?«
0033 Al govori Debelić Novače:
0034 »Istina je, moj čestiti care!«
0035 To se caru vrlo na žal dalo,
0036 Pa govori Debelić Novaku:
0037 »Sad mi kaži, Debelić Novače,
0038 Kojom ću te smrtjom umoriti?«
0039 Na to se je Novak nasmijao,
0040 Govorio caru čestitome:
0041 »Što me pitaš, moj čestiti care,
0042 Kojom ćeš me smrtjom umoriti:
0043 Veži meni ruke naopako,
0044 Bile noge konju spod trbuha,
0045 Šalji s manom trideset Turaka,
0046 Da me vode u to polje ravno,
0047 A ti gledaj iz penžera tvoga,
0048 Kako će me pogubiti Turci.«
0049 Njega care lipo poslušao,
0050 Veže njemu ruke naopako,
0051 Bile noge konju spod trbuha,
0052 Šalje š njime trideset Turaka,
0053 Da ga vode u to polje ravno.
0054 Care gleda iz penžera svoga,
0055 Kako će ga pogubiti Turci.
0056 Kad su došli nasrid polja ravna,
0057 Kosne Novak kosom junačkime,
0058 Pak je bile otprostio ruke,
0059 I britke se sablje dohvatio,
0060 Pak posiče trideset Turaka.
0061 Care gleda iz penžera svoga,
0062 Pa Novaka dozivao lipo:
0063 »Hodi k meni, Debelić Novače,
0064 Hodi k meni, kad si takav junak:
0065 Dat ću tebi veliko vezirstvo,
0066 Još i moju kćercu za ljubovcu.«
0067 Al govori Debelić Novače:
0068 »Ne budali, moj čestiti care,
0069 Volim junak u gori zelenoj,
0070 Neg u tvomu dvoru bijelome.
0071 Što će meni veliko vezirstvo,
0072 I što će mi ota kćerca tvoja,
0073 Kad u Turka nikad vere nima.«
0074 Ode Novak u goru zelenu,
0075 Care osta žaleć na penžeru.
