Sopernik Bušatlije
0001 Od kada su Turci nastanuli,
0002 potlje smrti od Epira kneza
0003 Skenderbega silnoga viteza,
0004 u svu ravnu zemlju Arbaniju
0005 nije bilo boljega junaka
0006 od mahmuta sina Mehmedova,
0007 po mjestu se zove Bušatlija,
0008 a po rodu pravo Begajlija
0009 od starine roda gospockoga
0010 od Ivana Crnojević bana
0011 gospodara od obije Zete,
0012 obje Zete i Primorja ravna,
0013 od Staniše sina Ivanova
0014 kojino se bješe poturčio
0015 i nazv’o se drugi Skender-bego.
0016 No kako je silan Bušatlija,
0017 ne čini se manji od sultana,
0018 sam je sebe pašom učinio
0019 i vezirom od sve Arbanije,
0020 bez careva znanja i fermana.
0021 Koliko je njegove države,
0022 đe dopire sabljom i konopom
0023 tu za cara ni spomena nejma
0024 i drugoga cara ne poznaju
0025 do Mahmuda sina Mehmedova
0026 a vezira od Skadra bijela.
0027 njemu harač i poklone daju,
0028 ne boje se cara ni ćesara,
0029 ni principa dužda mletačkoga,
0030 robi, pali sela i varoše
0031 do Prizrena i oko Prizrena,
0032 do Kosova i mimo Kosovo,
0033 do Prištine i do Vučitrna,
0034 i do blizu mjesta Sarajeva,
0035 sve je Mahmut vezir osvojio,
0036 i do Kruje i okolo Kruje,
0037 ali Kruju osvojit ne može
0038 jer je ona silnovito jaka,
0039 na visoku goru ograđena,
0040 naokolo vodom okoljena,
0041 tu stolica bješe Skenderbegu.
0042 Da mogaše Kruju osvojiti,
0043 tu hoćaše prestol učiniti,
0044 drugi prestol prema Carigrada,
0045 i silnoga Otmanović-cara.
0046 Svu je tursku zemlju poplašio
0047 do bijela grada Solunića,
0048 i do vode studene Dunava,
0049 kud obraća i podiza vojsku,
0050 niko mu se protivit ne smjede,
0051 no nesreća nanijela bila
0052 Parmaković pašu Abdulaha,
0053 te se njemu junak ne pokori,
0054 već sakupi nekoliko vojske
0055 da dočeka silu Bušatlijnu
0056 na Doljane više Podgorice.
0057 Al’ kako će tužna dočekati
0058 kukavica sivoga sokola,
0059 oli vrana orla velikoga?
0060 Kad se vojske blizu sastaviše,
0061 živijem se ognjem oboriše,
0062 Parmakova sreća obrnula
0063 i pobježe glavom bez obzira,
0064 Abdulaha uhvatiše živa
0065 i njegovu okinuše glavu,
0066 sam ostade bego Zotovića,
0067 a na vranca konja velikoga
0068 među vojskom na sred polja ravna,
0069 od pojasa dvije puške žeže
0070 u dva brata, u dva Arbanasa,
0071 pak je britku sablju povadio
0072 te dofati konja Mahmutova,
0073 pa pobježe Spužu krvavome,
0074 no koga je pred sobom stignuo
0075 od ramenah glavu mu dignuo,
0076 evo mislim uteći hoćaše
0077 da mu rane konja ne dopaše
0078 kod samoga Mosta Vezirova,
0079 tu pristiže bratanića svoga
0080 Ibrahima Hadž-Ahmetovića,
0081 s Ibrahimom petnaes’ Spužanah,
0082 u kule se na most zatvoriše
0083 pak se brane ognjem iz pušakah
0084 i tu mislim poginut ne ćaše,
0085 no Skadrani slamu doniješe,
0086 oko kule oganj zapališe.
0087 Kd to viđe Zotovića bego,
0088 đe od ognja izgorjeti hoće,
0089 on od kule vrata otvorio
0090 i s družinom juriš učinio
0091 z golom sabljom u ruci junačkoj,
0092 ali mu je loša sreća bila,
0093 u čelo ga puška udarila,
0094 pade junak na kraj mosta mrtav.
0095 Utekoše ostali Spužani
0096 i zlosretne uniješe glave
0097 u dvorove paše Abdulaha
0098 i viteza Zotovića bega.
0099 Što se nađe od roda njihova,
0100 staro, mlado, malo i veliko,
0101 to sve plače i suze proljeva,
0102 a proklinja Mahmuta vezira,
0103 pobjegoše z doma i ognjišta,
0104 pobjegoše u Hercegovinu,
0105 a u Spužu niko ne ostade
0106 od njihova kola i sabora,
0107 kako tada etako i sada.
