Sonet - XXXIV

Milutin Bojić

1917

Sonet - XXXIV Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XXXIV

Odlazi od mene i toni u kalu,

Idi putem kojim duša mrtva biva,

Putem gde se mladost trenutno uživa

I predaje ludom i poročnom valu.

I kad jednog dana tvoju glavu malu

Osetiš da jesen pepelom pokriva,

Zaplakaćeš gorko bolom srca živa

Što si čar lepote stočila u šalu.

Tad ćemo se sresti. Daleko, beskrajno

Biće naše duše toga bonog časa.

Tad ćeš osetiti kako se talasa

U tvom srcu ljubav spržena očajno

I moje ćeš oko koje slava greje

Osetiti kako ponosno se smeje.

Pojmićeš, no dockan, šta ostaje trajno.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.