Sonet - XXVI
Sonet - XXVI Pisac: Milutin Bojić |
Nemi su za mene oltari kô stene,
Amvona nema da mi očaj čuje,
Oprosti čežnji koja sebe truje,
Da pojmi dušu i idole njene.
Smrznut je talas da barku pokrene,
A samo ponoć teški čekić kuje,
I grozni Tartar mednu lavu bljuje
I jure patnje da nade zamene.
I svu noć tako pustim gradom bludim
I tebe tražim i svoj oltar žudim,
Zabrinut gledam nebesa što ćute.
I ništa neću od života ovog
No milostivog nekog Hrista novog,
Da isplačem se u njegove skute.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|