Sonet - XVII

Milutin Bojić

Sonet - XVII Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XVII

Ne beži, noći, otpočela setom

I tankom mrežom jednolikog tkiva,

Jer kô u bezdan, u te se uliva

Dah strepnja, što će uzdahe da broje.

Za svakom zimom i za svakim letom.

Stani sad dok se mladi san uživa,

Neoskrvljena sreća dok se sniva,

Sad kad smo sami ja i nebo tvoje.

Stani, da ti se ispovedim, stani,

Ali ti ideš nemo svojim tokom

Sledeći jednom promislu dubokom.

Ti ne razumeš reč ni pogled sani.

Čedna i hladna reč Večitog pratiš:

Ni s kim da kličeš i ni s kim da patiš.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.