Sonet - XII

Milutin Bojić

Sonet - XII Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XII

Čuj kako je noćas šum cvetova rečit,

Zbori nam o Novom s puno slasti mamne,

Prepun nesitosti, prepun čežnje plamne.

Iz svakoga cveta hoću po kap jednu.

Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit.

Ređaju se boje presvetle, pretamne

I igre mirisa slatke i pomamne

Kidajmo ih pre no izdahnuti htednu.

No sve ih je više, a staza se širi,

Vodi li nas groblju, gde se svesno miri

Bezbrižna veselost i starački sumor?

Mirisi nas guše, no cilju smo bliže.

S tajanstvenog brda poklopac se diže,

U dnu pećine se blista natpis: Umor.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.