Sokolpašinica i Novaković Gruja
Vino piju tri gorska 'ajduka,
Jedno jeste Starina Novače,
Drugo jeste Deli-Radivoje,
A treće je Novaković Gruja.
Progovara dijete Grujica: 5
„Leto prođe, crna zima dođe,
Ne dobismo ruva ni oružja,
Ne dobismo bijeloga blaga.
Kako ćemo zimu zimovati,
A kako li leto dočekati?“ 10
Tad govori Starina Novače:
„Ostala je mlada udovica,
Udovica Sokolpašinica,
Ona traži za se đuvegiju,
Ja ću povest tebe na prodaju, 15
Uzeće te Sokolpašinica.“
Naredi se Novaković Gruja,
Pa odoše u novu čaršiju;
Ugleda ga Sokolpašinica,
Pa ovako riječ progovara: 20
„O, čuli me, Starina Novače,
Prodaj mene Novaković Gruju.“
Dok se tuna oni ugodiše,
Za njeg dade jedan tovar blaga.
Novak ode gori Romaniji, 25
Gruja osta Sokolpašinici.
Boraviše za petnaest dana,
Gruja setno po avliji šeće,
A govori Sokolpašinica:
„O Boga ti, Grujica dijete, 30
Što je tebi, te si neveseo,
Dosta blaga i dosta oružja,
Dosta piva a dosta jedeka?“
No govori Novaković Gruja:
„O Boga, mi Sokolpašinice, 35
Navik'o sam kad dođe nedelja,
Da ja idem u lov u planinu.“
Veli njemu Sokolpašinica:
„Nemoj tako, mladi prekupniče,
No ti idi u lov u planinu, 40
Ka' i što je Sokol paša mladi,
Da opremiš konja pašinoga,
Uzmi blaga,koliko ti drago,
Pa ti idi, te lova ulovi,
Il' ulovi il' za pare kupi.“ 45
Jedva Gruja dočekao beše,
Dok mu Ture konje opremiše,
Pa on uzme ključe od riznice,
Pa nakupi u bisage blaga,
Pravo ode gori Romaniji, 50
Pravo ode kud je naučio,
Te on nađe i strica i babu.
