Sokol
I
Dvi su tice zemlju podilile,
Suri orle i sivi sokole:
Orlu dojde sva gorica crna,
A sokolu Lika i Krbava.
Med sobom se oni pogodili 5
Da ki komu priko meje projde,
Da mu rusu odsijeku glavn.
Malo j' toga vrime postajalo,
U gori je vode ponestalo,
Ide orle na Liku na vodu; 10
Z duga ga je sokol ugledao,
Pak je bliže k njemu došetao,
I još mu je junak govorio:
„Aj, moj orle, moja tico sura,
Što smo mi dva nigda govorili 15
Da ki komu priko meje projde,
Da mu rusu odsičemo glavu!”
Mahnu sabljom sokol tica siva,
Mahnu sabljom, odsiče mu glavu.
II
Sokol sidi na Udbinji gradu,
Tere gleda niz Krbavu ravnu.
Pitale ga Udbinjke divojke:
„Aj, sokole, naša tico siva,
Ki ti j' žutil noge do kolina 5
I bijela krila do ramena?”
Al govori sokol tica siva:
„Služio sam dobra gospodina,
Ki mi j' žutil noge do kolina
I bijela krila do ramena; 10
Kuda god bi gospodin hodio,
Sakuda me j’ uza se vodio;
Na ku bi me ticu napustio,
Saku bin mu živu ufatio;
Grih nanese ticu zla[to]krilcu, 15
Na nju me je gospodin pustio,
I nju bin mu bio ufatio,
Ali mi ju j' škura noć otela,
Škura noćca i tiha godina,
Pobiže mi u luge zelene!” 20
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
