Snaša Janja (Balada J. Aranja)

Snaša Janja
Pisac: Mita Popović



* * *


     Snaša Janja
      (Balada J. Aranja)
            
Snaša Janja u potoku
Belo svoje rublje pere,
Belo rublje i krvavo
Voda nosi, voda dere...
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Sokačka se deca skupe:
„Šta to pereš, snašo? šta je?"
„Ćut'te, deco! Ona krvca
Na mom rublju pileća je."
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Slegoše se komšijnice:
„A gde ti je vojno, ženo?"
„Tiše, da se ne probudi,
Na postelji spava, eno!"
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Ide četnik: „Snaša Janjo
Hajd u zatvor sa mnom sade."
„Dok sa rublja ovu pegu
Ne operem nemam kade."
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

U tamnici niskoj samo
Jedan zračak danju sjaje,
Haj, a noću i strašila
I utvara prepuna je.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Bedna Janja ne prestaje
Onaj jedan zračak glati...
Onaj zračak, što joj lako
U po oka može stati.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

E čim oko s njega skine
Misli da joj pamet ode
A po zraku, čini joj se.
Da strašila tanac vode.
Mnlostivi oče, ne ostav'me, o!

Ali, eno, sa tavničkih
Tvrdih vrata brava pade,
Sužna Janja pred sudcima,
Ko što valja, lepo stade.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Pregača joj i marama
Ko snežana da je gruda,
A kosa joj uglađena
Da s' ne misli da je luda.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

U sudnici oko stola
Sedoglavi sudci sede.
Nit' su mrki, nit' su zorni:
Saučešćem svi ju glede.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

„Šta uradi, Janjo ćerko?
Zločin, tužba golema je:
Ko izvrši krvno delo
Milosnik te sam izdaje.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Ubica će tvoga vojna
Glavom sutra to da plati,
A ti ćeš na suvom hlebu
Vekovečno tamnovati."
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Gledn Janja oko sebe,
Sve je čula, sve ponjala,
Al ona je još pri svesti,
Još sa uma nije pala.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Al o „mužu" što se reklo
To ne pojmi, ma uzdiše,
Tek toliko znade samo
Da ne može kući više.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Plače Janja kao kiša,
Pada suza biserova
Kao rosa sa ljiljana
Il s paperja labudova.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

„Velemoćni dostojnici!
Ako znate živa boga:
Pustite me kući svojoj
Žurna imai posla svoga.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Krvava je jedna pega
Na belome rublju mome,
Kad bi tamo ostanula
Šta bi, jaoj, bilo mnome!"
Milostiva oče, ne ostav'me, o!

Zglednuše se mudri sudci,
A šta misle oni znaju;
Tišina je, usta ćute
Samo oči što glasaju.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

„Idi kući, bedna ženo!
Krvavo si rublje peri;
Bog ti bio u pomoći
Što dubine morske meri!"
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

I već Janja u potoku
Opet rublje svoje pere;
Belo rublje nemaćavo
Voda nosi, voda dere.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Al zaman je čisto rublje,
Zaman belje i od snega,
Kad je Janji još i sada
Pred očima ona pega.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

U vodi j' pri mesečini
Kada lepše vali struje,
A pratljača iz potoka
Daleko se njena čuje.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Pa to eto tako ide
Leti, zimi, noću, danju;
Na omari i na ciči
U potoku vidiš Janju.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

I već njene crne vlasi
Odavna se progrušale
A glatko joj negda lice
Mrke bore uzorale.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!

Ali Janja u potoku
I sad stare pere tralje,
A od tralje koji komad
Brzi vali nose dalje.
Milostivi oče, ne ostav'me, o!


Izvor

Pesme Mite Popovića 1874-1884, Izdanje knjižare Đermekova i Matića, u Zemunu 1884, str.41-47


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.