Smrt tajne
Stojimo mračni sada,
Dok vetri poljem brišu, Slušamo muklu kišu
Kako se bolno jada,
U leto jesen pada.
Jer umrla je tajna, jer umrla je tajna.
Zenice su nam vrele,
Imaju sreću punu,
Kô u plač bi da grunu,
Grudi bi suza htele,
Sove su na hrast sele.
Jer umrla je tajna, jer umrla je tajna.
I sve je kao pređe,
A sve je puno bola.
Mesto pobednih kola,
Krvave stoje međe.
Stidljivo spustimo veđe.
Jer umrla je tajna, jer umrla je tajna.
I sve će biti muklo,
I noć i hor usana,
Kao plač zimskog dana,
I zvono je prepuklo
Što veselo je tuklo.
Jer umrla je tajna, jer umrla je tajna.
(Bez datuma)
