◄   ПОЈАВА III POJAVA IV ПОЈАВА V   ►

POJAVA IV
(DOBROSLAV, koji je sa strane sve vidio, stupa naprijed sa DOJMOM. Pređašnji.)


DOBROSLAV:
Kakvo ti je to bezumlje, ženo,
Da na polje bolesnicu vodiš?
MARIJA:
Ne pitaj me! na živu je silu
Sama htjela.
DOBRILA:
Čiji glas to čujei?
MARIJA:
Vaj! u oca gledaš, pa ni njega
Ne poznaješ!
DOBRILA:
Čiji otac? Jelkin?...
Ti nakazo, ti rođenoj kćeri
Slatkog druga ubi? ti njenomu
Janku zabi onaj nož u grudi?
Ti, ti... Eto krv iz ruka tvojih
Jošte kipi! gledaj gledaj, majko,
Plam ubistva na čelu mu gori.
Grozno, grozno, grozno !... Ukloni se.
DOJMO:
Za nesrećom nesreća sve crnja!
DOBRILA:
Njih oboje ubio si; zašto?
Kaži, šta je, grozni krvoloče,
Smetala ti njina ljubav, njina
Tol' nevina ljubav?
DOBROSLAV:
Ja ubio?
Ja krvolok? ko to može reći?
DOBRILA:
Proklet bio! proklet, proklet bio!
DOJMO:
Nit' poznaje koga, nit' jadnica
Zna šta veli; sa svim je van sebe.
DOBROSLAV:
Je li, oče, je li da je sa svim
Izvan sebe? luda, luda, luda!
DOBRILA:
Kako na me strašnim oč'ma gleda!
On i mene hoće da probode;
Iz potaje eno nož izvlači;
Bežim, bježim. (otide)
DOJMO:
Vodite j' u dvorac.
MARIJA:
Pripravi se, oče moj, da moliš
I za njenu i za moju dušu;
Objema je smrtan ovo udar.
DOJMO:
Tužna ženo! Bog će ti pomoći. (Ispraća je.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 121 godina.