Smrt despota Jovana
0001 Razbole se despote Jovane,
0002 Razbole se, oće i umreti
0003 U slavnome mestu Berkasovu,
0004 Na samrti sitnu knjigu piše,
0005 Kod njega je sluga Vaistine:
0006 ”Vaistine, moje čedo drago,
0007 Preži sine konje u intove,
0008 Pa se meti preko ravna Srema
0009 Do slavnoga mesta Kupinova,
0010 Do dvora Anđelije majke!
0011 Nemoj majki pravo kazivati
0012 Da joj leži despot na samrti,
0013 Već ovako reci mojoj majki:
0014 ”Despot ti se opravlje za vojnu,
0015 U premorje za sedam godina,
0016 Tebe, majko, zove na blagoslov
0017 Da ga prostiš i da blagosloviš,
0018 Da ti naruči dvore i gospođu
0019 I njegovu svu despotovinu,
0020 Da obrdžiđ dok on s vojske dođe!”
0021 Onda idi mestu Krušedolu
0022 Do dvorova Maksima vladike,
0023 Knjigu podaj mom bratu u ruke
0024 Nek’ mi bratac na samrti dođe!”
0025 Prestupi mu Vaistinu sluga,
0026 Celiva ga u skuti i u ruku,
0027 Pa od njega knjigu prevatio,
0028 Preže sluga konje u intove,
0029 Pa se meće preko ravna Srema
0030 Kako zvezda preko vedra neba.
0031 I otide mestu Kupinovu
0032 Do dvorova Anđelije majke,
0033 I tako se udesilo beše
0034 U subotu uoči nedelje,
0035 U subotu Kupinovu dođe,
0036 Al’ mu majka doma ne bejaše,
0037 Već bejaše u beloj crkvi,
0038 Odstajaše tu svetu večernju.
0039 Kad gospoda odstaja večernje,
0040 Sveštenici izišli iz crkve,
0041 Ali šeta Anđelija majka,
0042 Prestupa joj Vistinu sluga,
0043 Celiva je u skut i u ruku,
0044 Čarnu zemlju gde staje s papuča:
0045 ”Blagoslovi mene, moja majko!”
0046 A majka ga omilova rukom:
0047 ”Da je prosto, moje čedo drago!
0048 Jeste l’, sine, i zdravo i mirno?
0049 Je li zdravo despot čedo moje
0050 I gospođa despotova ljuba?
0051 Je li carsko čedo despotovo?”
0052 A sluga se časno poklonio:
0053 ”Fala Bogu, zdravo smo i mirno,
0054 Jesmo zdravo, ali nismo mirno –
0055 Despot ti se opravlje na vojnu,
0056 U premorje za sedam godina,
0057 Tebe, majko, zove na blagosov
0058 Da ga prostiš i da blagosoviš,
0059 Da naruči dvore i gospođu
0060 Da obdržiš dok on s vojne dođe!”
0061 Al’ besedi Anđelija majka:
0062 ”Prečekaj me, Vaistinu slugo,
0063 Dok umesim prebela kolača
0064 Iti ćemo Berkosovu brže!”
0065 Sluga verno služi gospodara,
0066 Pak joj se časno poklonio:
0067 ”Ne mesi, majko, prebela kolača,
0068 Ajde vriško mestu Berkasovu,
0069 Jesu došli žestoki čauši,
0070 Neka tamo jedan višnji Bog zna
0071 Oćemo l’ ga očima viditi!”
0072 Kad je majka saslušala reči,
0073 Ona sede u lake intove,
0074 Pak odoše preko Srema ravna
0075 Do slavnoga mesta Krušedola.
0076 Kad dođoše mestu Krušedolu,
0077 Petli peše, klepala udriše,
0078 Sveštenici staše na jutrenje,
0079 I gospoda sva u crkvu dođe
0080 I porani Maksime vladika.
0081 Prestupi mu Vaistina sluga,
0082 Izvuče mu sluga knjigu, daje
0083 Knjigu gledi Maksime vladika,
0084 Knjigu gledi, a suze proliva,
0085 Pa maramom lice zaklonio
0086 Da mu majka ne sagleda suza,
0087 Al’ mu majka sagledala lice,
0088 Pak ne može odstajat’ jutrenje –
0089 Knjiga kaže braca na samrti,
0090 Pak išeta iz bele crkve,
0091 Pa pogleda na mlade đakone,
0092 Đakoni mu konja osedlaše,
0093 Osedlaše, lepo opraviše,
0094 Pozlaćenom uzdom zauzdaše,
0095 Po njoj biser i drgo kamenje,
0096 Pa otide ispod Vruške Gore
0097 Do slavnoga mesta Berkasova.
0098 A majka mu ostaja jutrenje,
0099 Ona ne zna što je i kako je,
0100 Da joj jeste despot na samrti,
0101 A išeta iz bele crkve,
0102 Ona sede u lake intove
0103 Sa svojim Vaistinom slugom,
0104 Pa odoše mestu Berkasovu.
0105 Kad su bili mestu Manđelosu,
0106 Proću bele manđeloške crkve,
0107 Sveštenici poje liturgiju,
0108 A gospoda sva u crkvi stoje.
0109 Al’ besedi majka Anđelija:
0110 ”Vaistine, moje čedo drago,
0111 Greota je, sine, crvku proći,
0112 U njoj se sveta leturgija služi,
0113 Da ostojim svetu leturgiju,
0114 Iti ćemo Berkasovu vriško!”
0115 Sluga joj se časno poklonio:
0116 ”Blagosovi mene, moja majko,
0117 Ne ostajaj svete leturgije,
0118 Da idemo Berkasovu vriško!”
0119 Sede majka u lake intove,
0120 Pa odoše Berkasovu vriško.
0121 Kad su bili prama Berkasova,
0122 Proću dvora despota Jovana,
0123 Al’ pred belim despotovim dvorom
0124 Tri sabora, sva tri gologlava,
0125 I ode mu gologlave sluge,
0126 I pušteni konji brez pajvana,
0127 Ne viju se alaji barjaci
0128 Niti biju bubnji ni svirale.
0129 Al’ besedi Anđelija majka:
0130 ”Čedo moje, Vaistina slugo,
0131 Bud se despot na taj put opravlja,
0132 Što pred belim despotovim dvorom
0133 Tri sabora, sva tri gologlava?
0134 Što l’ mu ode gologlave sluge?
0135 Što l’ pušteni konji bez pajvana?
0136 Što s’ ne viju alaji barjaci?
0137 Što ne biju bubnji i svirale?”
0138 Verni sluga služi gospodara,
0139 Pak se njoj se časno poklonio:
0140 ”Blagosovi mene, moja majko –
0141 Što pred belim despotovim dvorom
0142 Tri sabora, sva tri gologlava,
0143 Despot nam se opravlje na vojsku
0144 U primorje za sedam godina,
0145 Prepisuje zemlje i gradove
0146 Da obdrže dok on s vojske dođe;
0147 Što mu ode gologlave sluge,
0148 Gospodar je seo na užinu,
0149 Pa gospoda lano vino služe;
0150 Što ne biju bubnjevi i svirke,
0151 Bubnji bili, pa su i prestali;
0152 Što s’ ne viju alaji barjaci,
0153 Dunu vetar sa Vruške planine,
0154 Pa barjake zemlji položiše;
0155 Što mu idu konji bez pajvana,
0156 Pušteni su da s’ napasu trave,
0157 Nadaju se dalek’ putovati
0158 U premorje za sedam godina!”
0159 ”Nek’ je tako, moje čedo drago!”
0160 Kad dođoše pred bijele dvore,
0161 Pred dvorove despota Jovana,
0162 Ali šeta despotova ljuba,
0163 U naručje njeno čedo carsko,
0164 Pod pazuom crnu krpu platna,
0165 Pruži platno od bijeli dvora,
0166 Od dvorova do laki intova,
0167 I svekrvu prevati na platno,
0168 U ruke joj carsko čedo daje,
0169 Pa celiva u skut i u ruku:
0170 ”Blagoslovi mene, moja majko!”
0171 A majka je odmilova rukom:
0172 ”Da je prosto, moja snao draga!”
0173 Vidi majka što je i kako je,
0174 Gospođa se ušeta u dvore,
0175 Ali despot leži na samrti,
0176 Nad njim stoji Maksime vladika,
0177 Čita bracu samrtnu molitvu,
0178 Molitvu čita a suze proliva.
0179 Majka mu sede čelo glave,
0180 Podiže ga na svileno krilo,
0181 Pa ga ljubi po gospockom licu:
0182 ”Oj, despote, moje čedo drago,
0183 Kad se, sine, na taj put opravljaš,
0184 Kom ostavljaš zemlje i gradove,
0185 Kome l’, sine, tvoje mnogo zlato,
0186 Kome l’, sine, konje i sokole,
0187 Kome l’, sine, zemlje i gradove,
0188 Kome l’, sine, tvoju staru majku,
0189 Ko će tvoju doraniti majku,
0190 Doraniti smrti, doraniti?”
0191 A despot joj jedva izgovara:
0192 ”Anđelija, moja mila majko,
0193 Blagosovi mene, moja majko,
0194 Prosti mi, majko, i muku i ranu
0195 Da bi ti se rastavio s dušom!
0196 Kome, majko, zemlje i gradove?
0197 Čiji l’ nisu, čiji l’ biti neće!
0198 U men’, mejko, do tri kule zlata –
0199 Jednu kulu razdel’te za dušu,
0200 Razdelite ništu i ubogu
0201 E da bi mi zadužbina bila;
0202 Drugu kulu gradu Krušedolu,
0203 Kad nastane va posleđne vreme
0204 E da bi se manastir držao;
0205 Treću kulu razdel’te slugama,
0206 Koje su me verno poslužili!
0207 A u tebe, majko, dosta blaga,
0208 Ti se možeš obasuti šnjime,
0209 Al’ uzmi-de štaku i pavlaku,
0210 Pa ti odi te prosti po svetu,
0211 Što isprosiš, to podaj za dušu,
0212 Oćeš sebe raju iskitati.
0213 Moja ljua, al je roda tuđa,
0214 Dosta me je mlada opadala
0215 Kod mog braca vladike Maksima:
0216 ,Despot Jovan odi po mali
0217 Te on ljubi mlade i devojke!’
0218 Nisam, majko, Boga mi istinog!
0219 Već mož’ znati, moja mila majko,
0220 Kad ono arač po Sremu bejaše,
0221 Koj’ se nema čime da otkupi –
0222 U nas, majko, mnogo siroma
0223 Koj’ se nema čime da otkupi,
0224 Gotovo za morenje beše,
0225 U nas majko dosta carska blaga,
0226 Ja odbrojim moga carska blaga,
0227 Pa mu noćom promećem kroz pendžer
0228 Ne bi l’ svoju otkupio glavu.
0229 Moja ljuba, ali je roda tuđa,
0230 Nemojte joj žao učiniti –
0231 Podajte joj dva tovara blaga
0232 Nek’ se rani dok se sraća nađe!
0233 Moji konji i sokoli sivi
0234 Mome bracu Maksimu vladiki!”
0235 To izreče, pak se rasta s dušom.
0236 Odneše ga mestu Krušedolu
0237 I onde ga lepo saraniše.
