Kajica Radonja i Turčin Karalije
0001 Lov lovio Smederevc Đurđu,
0002 Lov lovio za tri bela dana,
0003 Pa on ništa nije ulovio,
0004 Već nameru lepu namerio
0005 Na Mađara Sibinjanin-Janka
0006 Sa njegovi tri stotin’ Mađara.
0007 Pa besedi Sibinjanin Janko:
0008 ”Ajde, Đurđu, da se porvemo,
0009 Da jnački megdan učinimo!”
0010 Al’ besedi Smederevac Đurđu:
0011 ”Mani me se Sibinjanin Janko,
0012 Ja imadem pomnađi vojvoda,
0013 S kojima se možeš porvati
0014 I junački megdan učiniti!”
0015 Tek što Đurđu u reči bijaše,
0016 Al’ podviknu vojevoda Rade,
0017 A ustreli Kajica Radonja.
0018 Kad to viđe Sibinjanin Janko,
0019 On besedi Smederevcu Đurđu:
0020 ”Ajde, Đurđu, da se promenemo –
0021 Daj ti meni dvanaest vojvoda,
0022 Ja ću tebi tri stotin’ Mađara!”
0023 Al’ besedi Smederevac Đurđu:
0024 ”Mani me se, Sibinjanin Janko,
0025 Di bi bila proja za pšenicu,
0026 Di bi bio Srbin za Mađara!”
0027 A kad viđe Sibinjanin Janko
0028 Da se Đurađ prom’jenuti neće,
0029 On besedi Kajici Radonji:
0030 ”Pogledajder, Kajica Radonja,
0031 Pogledajder gore pod oblake
0032 Ku’će moja odletiti strela!”
0033 Prevari se Kajica Radonja,
0034 Prevari se, ujede ga guja,
0035 Pa pogleda gore pod oblake.
0036 Al’ ne strelja Sibinjanin Janko,
0037 On ne strelja nebu pod oblake,
0038 Već Kajicu pod groce belo.
0039 Zemnje pade Kajica Radonja,
0040 Zemnji pade, Bogu dušu dade.
0041 Kad to viđe Smederevac Đurđu
0042 I ostale vojvode njegove,
0043 Na Mađare juriš učiniše.
0044 Od Srbalja niko ne pogibe,
0045 Samo jedan Kajica Radonja;
0046 Od Mađara niko ne ostade,
0047 Razma jedan Sibinjanin Janko,
0048 A od svoji tri stotin’ Mađara,
0049 Pak i on jedan ne bi utekao
0050 Da u goru nije zamakao;
0051 No odnese mnoge grdne rane –
0052 Da mu nije oko srca krvca,
0053 Vid’le bi se obe čigerice.
0054 A Kajicu braća saraniše,
0055 Sa sabljom grob mu iskopaše,
0056 Dolamama svojim pokriše,
0057 Pak s’ iz lova kući povratiše
0058 Za Kajicom gorko uzdišući.
