Smrt Stefana Dečanskog/18
4.
VESNIK, pređašnji
VESNIK: Svetli kraljeviću. pozdrav ti donosim od staroga kralja: k njemu da ne dolaziš.
DUŠAN: Evo, Svetkoviću, kako je moj otac dobar. Je li i županu Svetkoviću oprostio?
VESNIK: O oproštaju nije bilo reči, nego sam poslat tebi zakazati da u Nerodimlju doći ne smešveć da gledaš kud ćeš i kako ćeš.
DUŠAN (gleda ga dugo): Hoću li u nebo?
VESNIK (slegne ramenima).
DUŠAN (posle užasnog ćutanja): Kaž' mom ocu, da on nije otac, niti čovek, nego zver u šumi, i gori od zvera, jer i zver svoj porod tako ne ganja. Kaži mu, da su između nas prekinute sveze srodstva i ljubovi. Kad se s njim sukobim, neće mi biti otac, nego lik čudovišta, koje je začela priroda, kad su se stihije pre postanja još sveta borile. — Svetkoviću, evo ti moja ruka, na što je sin strepio pristupiti, to otac sam hoće. K delu! (On napred, Svetković i Ranko za njim).
VESNIK (vrti glavom, pa lagano odlazi).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|