Smrt Smail-age Čengijća. Istiniti događaj

I. Istiniti događaj
     Čengijći su između prvijeh plemića ili odžakovića zakona Turskoga u Hercegovini i u Bosni. Po našijem narodnijem pjesmama od njih je bilo alaj-bega i paša. Pjeva se da su imali dvore na Zagorju, ali je Smail-aga sjedio u Gacku u selu Lipniku, gdje mu i sad sjede sinovi.
     Za ovoga Smail-agu Čengijća mpslilo se i govorilo da je između irvijeh junaka u Turskome carstvu. Ja ću ovdje najprije pripovjediti istiniti događaj, kako je on poginuo, pak ćemo onda vidjeti kako je narod to u pjesmu obukao.
     U nas su do sad poznata dva Grahova: jedno između Crne gore i Turske Hercegovine , a drugo u Ljevanskom kadiluk) blizu Dalmacije. Ovo prvo Grahovo bilo je otprije sasvijem ni Tursko ni Crnogorsko a pomalo i Tursko i Crnogorsko: Grahovljani su imalp svojega vojvodu s kojijem su sami sebi sudili, veziru Hercegovačkome plaćali su po pešto u ime carskoga danka a tako isto i Turcima Korjenićkijem u ime aka od zemalja, a Crnogorci su mogli među njih dolaziti kad je kome volja, i Turci ih ondje nijesu smjeli goniti. Kad nastane u Crnoj gori vladika Petar II., Grahovljanp se pod svojijem vojvodom Jakovom Dakovićem Vujačićem malo po malo odmetnu sasvijem od Turaka i prestanu im igpta davati, i stanu; javno četovati po Turskoj kao i ostali Crpogorci. Za to godine 1836. Hercegovački vezir Ali-paša Rizvanbegovpć (koji se po gradu Stocu, odakle je bio rodom, zvao i Stočević) podigne na Grahovo vojsku od sve Hercegovine. Kad se u Crnoj gorn čuje da su Turci udarili na Grahovo, mlada momčad, osobito s Njeguša, želeći da se pokažu protiv Turaka junacp kao što su slušali da se pripovijeda za njihove stare, odmah spopadnu oružje pa ne čekajući velike vojske potrče pred Turke na Grahovo. Među ovom momčadi bio je rođeni brat vladičin Joko, koji se po nadimku zvao Pijo, n vladičin sinovac a potonjega kneza Danila i sadašnjega glavnoga Crnogorskoga vojvode Mirka rođeni brat Stefan i još jedno momče od Petrovića kojemu sad ne znam imena. Momčadi ove svega, koje što je pošlo s Njeguša koje što je putem pristalo, bilo je oko tri stotine. Kad oni dođu na Grahovo, Turci se učine kao da bježe i tako ih umame među se, i Smail-aga Čengijć opkoli ph i mnoge pobije i glave im izosijeca, među kojima su bila i sva tri pomenuta Petrovića. Grahovljani potom ne mogući se od Turske sile odbraniti, prije nego prispije veća vojska Crnogorska, predadu se sa svojijem vojvodom Jakovom Turcima, i Turci vratnvši se natrag vojvodu sa još nekoliko znatnijih glavara odvedu u Mostar i bace u tamnncu, a pošto ondje dugo potamnuju, pusti ih paša na otkupe i na obećanje, da se vpše ne će odmetatn od Turaka.
     Crnogorcima, a osobpto vladici, ostane na srcu vedika dalost što im Turci ovu momčad pobiše, a isto tako p velnka briga kako će ih osvetiti. Za to vladika kojekako nagovori Drobnjačke i uskočke glavare da ubiju Smanl-agu, kad gdje nzpđe u Drobnjake da kupi harače, p oni mu se obreku da će to učnniti, kako prvp put pziđe među njih. Među ovpjem Drobnjačkijem glavarpma najznatnpjp su bpli Novpca Cerović iz sela Tušimnje, koje je na kraj Drobnjaka gotovo do ]\Goračke granice, i kojega su oca, popa Mnlutpna, Turcn odmamplp na vjeru u Pljevlja pa ga ondje posjekln : p vojvoda Šujo Karadžpć iz Petnpce, kojega je oca, vojvodu Stojana, godine 1809., pošto se Kara-Đorđpje vratio sa Sjenice, Sulezgan-paša Skopljak domamio ia vjeru i posjekao, što je onda bpo podpgao Drobnjake i ostale Hercegovce do Lpma te se sastavpla Crna gora sa Srbijom.
     Suleman-paša posjekavšp vojvodu Stojana Karadžpća ostavi po običaju njegova spna Šuja, da bude vojvoda u Drobnjacima; alp se Šujo s Turcgoš npkako npjo mogao slagatp nego je dva puta bježao u Srbpju: jednom za vremena Kara-Đorđijeva, a jednom za vremepa kneza Miloša : p vratpvši se opet natrag jedpako se s Turcpma bpo i gdje je god mogao ubijao ph i glave pm sjekao, a Turcpma npkako vpje odlazpo. A Novica Cerovpć i drugi znatniji glavarp Drobnjačkp najviše su prijateljovali s Crnogorcpma p uskocpma a od Turaka zaziralp. Tako Szgapl-aga ne pmajućp za sebe ipkakvoga glavnoga starješine u Drobnjacpma, postavp kao obor-knezom nekakvoga Đoka Malovpća sa sela Dužp, koje je po svoj prilici na drugome kraju Drobnjaka k Turcima, kao što je Tušimnja onamo k Moračp. Samo se po sebp može mislitp da su onp glavari Drobnjački Đoka Malovpća nazpvali Turskom udvoricom , kao i on njih pred Smail-agom što je nazivao odmetnicpma.
     Drobnjaci su između najznatnijih i najhrabrijih Hercegovačkpjeh plemena, p kao susjedi Crnogorski nosilp su oružje kao i Turci i Crnogorci, i često su Turke ubijali i glave im sjekli i nosili svojpjem kućama pe plaćajući nikakve krvnine nego samo čuvajućp so od osvzte; a u dovpja vrem^na naselilo se u opaj kraj odj Morače mnogo uskoka, kojp se u Morači nijesu mogli smjestitp, gdje su pogradpln na sohama p.š na direcima čardake, u kojpma su zimi sjedplp sa ženama i djecom a ljeti išli te četovali po svoj Tur1'Koj Hercegovini. Kad bi Smail-aga došao s vojskom u Drobnjake da k} pi harače, oni bi sa ženama i s djecom p sa stokom pobjegli u T^Goraču, pa kad bi Smail-aga otpšao pz Drobljaka , opp bi se opet vratili u svoje čardake : a jednom u iajnovpje vrijele ne htjednu bježati u Moraču nego pokune ia pušku io dvije cvancike pa ih po nekolika starca pošalju Smapl-agi, i on primivši te novce ostavi ph na miru.
     Po ovome što ja sad rekoh za Drobljake p za uskoke, može se laspo pomislitp, da Smail-aga s malom nratnjom nije smio izlaziti u Drobljake. Tako p godine 1840. (u jesen) kad namislp onamo ići, skupi iz različnijeh mjesta oko 400 konjika sve po pzbor junaka bo.Đeg od boljega, p došavšp s ovom voj- skom u Drobnjake namjesti se u Dužima kod svoga privrženika Đoka Malovpća ; alp onp koji su mu o glavp radili, pzmame ga odande dalje na Mletičak.
     Koje Drobnjaka koje uskoka i Moračana bilo se skupilo više od 400 što će nanj udariti. Ovolpko ljudi npjesu se mogli skupiti sasvijem tajno, nego su načuli za to p gdjekoji Turci. U oči samoga onog dana, kad će u jutru Srbp udarpti na Turke, dođe Smail-agi pred veče nekakav nop (u pjesmi stoji popadija, ali sam ja čuo za popa) i kaže mu da će oiu noć udariti uskoci nanj, nego odmah da bježi odande. Smail-aga se na te popove riječi vrlo rasrdi, misleći i govorećn da Drobnjaci hoće da ga poplaše, da više ne smije dolazptn među njih da kupi harače, pa popa ne samo sikternpJe nego nikne na momke te ga još i izbiju. Iza toga malo docnpje dođe mu nekakav Turčin Nikšićanin te mu kaže onako kao p pop, ali on i njega sikteriše, pa onda stane govorpti| Turskijem glavarima koji su se kod njega desili a osobito Ahmetu Bauku iz Nikšića, koji je bio mali čovečuljak ali veliki junak, i imao je meogo čelenaka jpto je dobio za glave Crnogorske: „Kakp uskodi I Kaki vlasn l govna I Vala i bila dok uzjašem mojega brnjaša a potegnem sab.BU, ja ću sam udariti na bOO uskoka; a tp, Bauče, na koliko ćeš?" — „Vala ja ću na ZoO." — „E Turske mp vjere ne će ph više ni udariti od 800."
     U jutru u samu zoru udare Srbp na Turke, i Smail-aga kako čuje pJ-cnjavu od pušaka, odmah pod čadorom skoči na noge, pa prppasujtćp oružje povpče : ,.Brnjaša mp dajte." A kad mu jave da je brnjaš već u uskočkijem rukama, on usjedne na drugoga konja p vpdeći Ahmeta Bauka gdje stoji na konju povpče mu: „Stanp, Bauče I ne bježp, kzfvo ! Zvaš šta smo spnoć govorplp," pa onda sa sabljom u rucp udarp onamo na vatru, a.š kad vpdp da odonud sppa zrnev.Đe pz pušaka kao kiša. povratp se natrag pa opet povpče na Bauka: ..Ne boj se, Bauče I nema ovdje vojske nego je samo četa, sad će to uzmaćp," pa onda poletp na vatru, alp kad se onamo prpkuči, pogodi ga jedno zrno p oba.š s konja na zellju. Kad Bauk to vidp, on povpče: „Za Tursku vjeru ! šta to bi!" Pa obrne konja p pobjegne.
     Kad Srbp vpde da su ubiln Smap.1-agu i g.gavu mu osjek.š, onp za ostale Turke tolpko nijesu ni marp.š nego se zabave oko pljačke, te tako pobjegne vnše od polovpne Turaka. Potom glavarp Drobnjačkp p uskočkp odvedu Smail-agpna brnjaša i odnesu mu glavu p oružje na Cetpnje.

II Sad evo pjesama:


* * *


Smrt Smail-age Čengijća. Istiniti događaj

0001 Piše knjigu Đoko Maloviću
0002 Od Drobnjaka, od plemena jaka,
0003 Te je šalje Gacku širokome
0004 A Lipniku selu malenome,
0005 A na ruke Čengijć-Smail-Agi:
0006 „Smail-Aga, dragi gospodare!
0007 „Al’ ne čuješ, al’ ne haješ za me?
0008 „Sva se tvoja odmetnula raja
0009 „Od tvojega zenđila Drobnjaka,
0010 „Odmetnuše tri bana Drobnjačka;
0011 „Ja da ti ih po imenu kažem:
0012 „Od Tušine Cerović Novica,
0013 „Od Malinska Damjanović Mirko,
0014 „Od Petnice Karadžiću Šujo;
0015 „Sve prizivlju Kršikapu starog,
0016 „Koj’ je k nama uskočio davno
0017 „Od našega kršna Kolašina,
0018 „Pa on sebi odmeće Brđane.
0019 „Jesu išla tri Drobnjačka bana,
0020 „Jesu išla na vrelo Cetinju
0021 „U vladike, Crnogorskog kralja,
0022 „I vladici tebe opanjkali,
0023 „Gospodaru davom učinili:
0024 „ „O vladiko, dragi gospodare!
0025 „ „Već zuluma trpljet’ ne možemo
0026 „ „Od Turčina Čengijć-Smail-age:
0027 „ „Poćera nam ovce i jaganjce,
0028 „ „I volove naše ranitelje,
0029 „ „I malene krave i teoce,
0030 „ „I odvede konje pod sedlima,
0031 „ „Pod sedlima i pod samarima,
0032 „ „I pokupi groše i harače;
0033 „ „I taj bismo zulum oprostili,
0034 „ „Valja predat’ carevu miriju;
0035 „ „Ne možemo zulum oprostiti,
0036 „ „Kad nam aga Smail-aga pođe,
0037 „ „Aga pođe, beg Rustan-beg dođe,
0038 „ „On ne kupi groša ni harača,
0039 „ „Veće kupi Tatarske dahije,
0040 „ „Nevjernike i bezobraznike,
0041 „ „Koji nema ni vjere ni duše,
0042 „ „Na krst pljuju, Boga ne vjeruju;
0043 „ „Pa ih vodi našemu Drobnjaku
0044 „ „Te nam ljubi lijepe đevojke,
0045 „ „Naše drage sestre i rodice,
0046 „ „I nevjeste skoro dovedene.
0047 „ „O vladiko, mili gospodare,
0048 „ „Daj ti nama vojske nekoliko,
0049 „ „Kad nam aga Smail-aga dođe
0050 „ „U Drobnjake da kupi harače,
0051 „ „Da mi agi glavu izgubimo,
0052 „ „Donesemo tebe na Cetinje.” ”
0053 „ A veli im Cetinjski vladika:
0054 „ „Ja Boga mi, tri Drobnjačka bana,
0055 „ „Ne smijem vi ni ja dati vojske
0056 „ „Od mojega kralja Nikolaja,
0057 „ „Da me ne bi rezil učinio;
0058 „ „Već čujete, tri Drobnjačka bana!
0059 „ „More li se dobar junak naći
0060 „ „U vašemu zenđilu Drobnjaku,
0061 „ „Koj’ bi agi glavu izgubio
0062 „ „I donio mene na Cetinje;
0063 „ „Ja bih njega dobro darovao,
0064 „ „Na Cetinju dvore sagradio,
0065 „ „A dao mu ranu iz begluka
0066 „ „Da je njemu dosta do vijeka.” ”
0067 „Kad to čula tri Drobnjačka bana,
0068 „Pa odoše u bijelu crkvu
0069 „Do kovčega više Petra svetog,
0070 „Svetog Petra kovčeg celivaše,
0071 „I nad njime oni se zaklinju:
0072 „Dok im aga dođe u Drobnjake,
0073 „Da će agi glavu izgubiti
0074 „Jali sve tri svoje izgubiti.
0075 „Ja kad čuo Cetinjski vladika,
0076 „Tu vojvode obdario darom:
0077 „Tu Novici dade kapetanstvo;
0078 „Kara-Šuju potvrdi vojvodstvo,
0079 „Da j’ vojvoda u Drobnjaku svome,
0080 „Ka’ što su mu i stari bivali;
0081 „Mirku dade dvije puške male,
0082 „Obje su mu u srmu zalite,
0083 „A u zlatnu pjenu umočene. —
0084 „Vratiše se tri Drobnjačka bana
0085 „U Tušinu na bijelu kulu,
0086 „Te tu piju žutu amberiju;
0087 „Svakome se jadu domišljaju,
0088 „Smail-aga, i mome i tvome,
0089 „Kako će nam glave izgubiti.
0090 „Veće čuješ, dragi pobratime!
0091 „Ti pokupi vojske nekoliko
0092 „Po tvojemu Gacku širokome;
0093 „(Nemoj vodit’ kalabaluk vojske,
0094 „Da se ne bi raja uplašila),
0095 „Povedi je u Drobnjake ravne,
0096 „A na Duži mojoj kuli biloj,
0097 „Ne bismo li kako prevarili,
0098 „Prevarili tri Drobnjačka bana,
0099 „Da im ruse pogubimo glave;
0100 „Činili bi po našem Drobnjaku,
0101 „Činili bi što je nama drago;
0102 „A malu bi đecu ostavljali,
0103 „Štono bi nam prava bila raja,
0104 „I Turčina slavno poslušali.”
0105 Kada knjiga Gacku dopanula,
0106 Kad je vidi aga Smail-aga,
0107 Pa je aga knjigu privatio,
0108 I na knjizi pečat razlomio;
0109 Knjigu uči, a vrlo se muči,
0110 Jer mu knjiga nije mila bila;
0111 Pa je knjigu na šilte turio,
0112 Na svilen se jastuk naslonio,
0113 A gospocki čibuk zapalio,
0114 Pak u sebi malo promislio,
0115 Što će radit’ od života svoga;
0116 Sve mislio, na jedno smislio,
0117 Pa od zemlje na noge skočio,
0118 Te dovati divit i hartiju
0119 I kalema čim se knjige pišu,
0120 Pa je sitnu knjigu nakitio,
0121 Te je šalje kamenu Mostaru,
0122 Ali-paši Rizvanbegoviću:
0123 „Ali-pašo dragi gospodare!
0124 „Al’ ne čuješ, al’ ne haješ za me:
0125 „Sva se moja odmetnula raja
0126 „Od mojega zenđila Drobnjaka,
0127 „Odmetnuše tri Drobnjačka bana,
0128 „Da ih tebe po imenu kažem:
0129 „Od Tušine Cerović Novica,
0130 „Od Malinska Damjanović Mirko,
0131 „Od Petnice Karadžiću Šujo;
0132 „I prizivlju Kršikašu starog,
0133 „Koji im je uskočio davno
0134 „Od našega kršna Kolašina,
0135 „Pa on sebe odmeće Brđane;
0136 „No mi pošlji Miralaja sina
0137 „I još s njime stotinu konjika,
0138 „Ma izbiraj konja i junaka,
0139 „Koj’ o konju i o sablji radi,
0140 „Neka ide Gacku širokome.” —
0141 Pa je drugu knjigu nakitio,
0142 Te je šalje u Nikšiće ravne
0143 A na ruke pobratimu svome,
0144 Pobratimu Ahmetu Bauku:
0145 „Pobratime Ahmete Bauče!
0146 „Al’ ne čuješ, al’ ne haješ za me,
0147 „Đe se mene odmetnula raja
0148 „Od mojega zenđila Drobnjaka,
0149 „Odmetnuše tri Drobnjačka bana,
0150 „Ja da ti ih po imenu kažem:
0151 „Od Tušine Cerović Novica,
0152 „Od Malinska Damjanović Mirko,
0153 „Od Petnice Karadžiću Šujo;
0154 „Sve prizivlju Kršikapu starog,
0155 „Koji im je davno uskočio
0156 „Od našega kršna Kolašina,
0157 „Pa sve sebi odmeće Brđane.
0158 „Nu Ahmete Turska buljubašo!
0159 „Ti pokupi stotinu Turaka
0160 „Po svojemu gradu Nikšićkome,
0161 „Sve boljega zlicu i krvavca,
0162 „Vodi Turke u pleme Drobnjake,
0163 „Da kupimo carevu miriju
0164 „I da našu teftišemo raju;
0165 „No Ahmete, moj sivi sokole!
0166 „Ti pritisni sela svakolika
0167 „Od Krnova do Mletička ravna,
0168 „Pa ti hajde u široke Duži
0169 „Biloj kuli Đoka Malovića,
0170 „Tu Ahmete da se sastanemo.”
0171 Pa je treću knjigu nakitio,
0172 Te je šalje kršnu Kolašinu,
0173 A na ruke Mušović-Mujagi:
0174 „O Turčine, Mušović-Mujaga!
0175 „Al’ ne čuješ, al’ habera nemaš,
0176 „Sva se moja odmetnula raja
0177 „Od zenđila mojega Drobnjaka,
0178 „Odmetnuše tri bana Drobnjačka,
0179 „A da ti ih po imenu kažem:
0180 „Od Tušine Cerović Novica,
0181 „Od Malinska Damjanović Mirko,
0182 „Od Petnice Karadžiću Šujo;
0183 „Sve prizivlju Kršikapu starog,
0184 „Koj’ je njima davno uskočio
0185 „Od tvojega kršna Kolašina,
0186 „Pa on sebe odmeće Brđane;
0187 „Veće pobro, Mušović-Mujaga!
0188 „Ta pokupi vojske nekoliko
0189 „Pa je vodi na sela Šaranska,
0190 „Te pritisni sva sela Šaranska,
0191 „A sva sela do Dobrijeh sela.”
0192 Dođe knjiga kamenu Mostaru,
0193 Kad je viđe Ali-paša stari,
0194 On pokupi stotinu konjika
0195 Po Mostaru i okolo grada,
0196 I pred njima Miralaja sina,
0197 Otolen se vojska podignula,
0198 I Bunu ti vodu pregazila,
0199 I u Stolac na konak panula.
0200 Tu ti Turci popeše čadore,
0201 A u jutru rano poraniše,
0202 Pa odoše polju Nevesinju,
0203 Đe ti aga na konak panuo
0204 Pod odžakom bega Ljubovića.
0205 Tu ti aga čador razapeo,
0206 A u jutru rano poranio,
0207 Pa ti ode Gacku širokome.
0208 Dođe aga Gacku širokome
0209 Pod maleno selo Lazarića,
0210 Đe imadu vrela tri, četiri;
0211 Tu je aga tabor učinio,
0212 I bijeli čador razapeo. —
0213 Dođe knjiga u Nikšiće ravne,
0214 Kad je viđe Ahmete Bauče,
0215 I on ti je vojsku pokupio
0216 Po Nikšiću i okolo grada;
0217 Dosta Turčin vojske pokupio,
0218 Sakupio vojske tri stotine,
0219 Pa on ode u Drobnjake ravne,
0220 I pritisnu sela svakolika
0221 Od Krnova do Mletička ravna.
0222 Dođe knjiga kršnu Kolašinu,
0223 Kad je viđe Mušović Mujaga,
0224 A on stade kupiti vojnike:
0225 Dosta Turčin vojske pokupio,
0226 Na broj vojske četiri stotine;
0227 Pa on ode zenđilu Drobnjaku
0228 Pa pritisnu sva sela Šaranska,
0229 A sva sela do Dobrijeh sela. —
0230 A kad čuo aga Smail-aga,
0231 Da je doš’o beže Miralaj-beg,
0232 Na mlađe je srklet učinio,
0233 Natovari dosta seisana,
0234 Pra’, olova i druge zaire,
0235 Koja će mu biti od potrebe,
0236 Aga viče Martina seiza,
0237 Izvade mu ata brnjastoga,
0238 Pak mu aga na ata usjede,
0239 Pa okrenu niz to Gacko ravno,
0240 A za njime Efendi-kadija;
0241 Kad dođoše selu Lazariću
0242 Do čadora mlada Miralaja,
0243 S ata skoči, pod čador uskoči.
0244 Dočeka ga bego Miralaj-beg;
0245 Gosposki mu čibuk zapalio,
0246 A mrku mu kavu natočio;
0247 Kada popi kavu iz vildžana,
0248 Miralaju riječ besjedio:
0249 „Miralaj-beg, dragi gospodare!
0250 „Ja otidoh jahat’ u Drobnjake,
0251 „Hoću kupit’ groše i harače,
0252 „Te bi do šta do potrebe bilo,
0253 „Te bi na me udrili Brđani,
0254 „Neka imam vojske na iskupu.”
0255 Pa on skoči na noge lagane,
0256 Te se s begom ljubi i oprosti,
0257 Miralaj mu hair dovu dava:
0258 „Haijde s Bogom aga Smail-aga!
0259 „Dušmani ti pod nogama bili
0260 „Kako atu čavli i potkovi!
0261 „Đe udrio, svuda zadobio!”
0262 Pa s’ otole aga podigao
0263 A za njime pet stotin’ Turaka,
0264 Otidoše zenđilu Drobnjaku.
0265 Đe ti prvi konak učinio
0266 Na Smriječnu u Aćima kneza,
0267 Tu ti Turci noćcu prenoćili,
0268 A u jutru rano poranili,
0269 I tu težak zulum pogradili.
0270 Drugi konak aga učinio
0271 U bijelu Pivskom manastiru,
0272 I tu veći zulum učinio,
0273 Dobri su ga kaluđeri kleli;
0274 Pa s’ otole aga podigao
0275 U maleno selo Rudinice,
0276 I tu treći konak učinio
0277 U nekakva Aleksića kneza,
0278 I tu veći zulum učinio,
0279 Ljubio mu ljubu na sramotu.
0280 Pa s’ otole aga podigao,
0281 I on dođe u pleme Drobnjake
0282 A na Duži kuli Malovića,
0283 I tu nađe Ahmeta Bauka;
0284 Aga pade na rosnu livadu,
0285 Na livadi čador razapeo,
0286 Tu je jednu noćcu prenoćio,
0287 I u jutru rano poranio.
0288 I on ode na bijelu kulu,
0289 Baš na kulu Malovića Đoka.
0290 To začula tri bana Drobnjačka
0291 U Tušinu na bijeloj kuli,
0292 Pa besjedi kapetan Novica:
0293 „Čujete li moja braćo draga!
0294 „Evo dođe aga Smail-aga
0295 „U Drobnjaka da kupi harače,
0296 „Sad što ćemo od života svoga?
0297 „Kako ćemo agu prevariti,
0298 „Da mu rusu glavu izgubimo?”
0299 Al’ Novica mudar i pametan
0300 Pa gospocki čibuk zapalio,
0301 A u sebi malo promislio,
0302 Sve mislio, pak se domislio,
0303 Kara Šuju riječ besjedio:
0304 „Kara Šujo, dragi pobratime!
0305 „Ti ćeš uzet’ deset dvan’est druga,
0306 „I uzećeš tvojega dorata,
0307 „Pa ćeš otić’ do na Duži b’jele
0308 „A do kule Malovića Đoka,
0309 „Tu ćeš naći agu Smail-agu,
0310 „Pa ćeš se ti agi pokloniti,
0311 „Poljubit’ mu ruku i koljeno,
0312 „Hoće ti se aga začuditi,
0313 „A još više Maloviću Đoko,
0314 „Što si doš’o, pobratime Šujo,
0315 „Koj’ Turčinu nikad doš’o nisi
0316 „Niti Turske poljubio ruke,
0317 „Reć’ će tebi aga Smail-aga:
0318 „ „Đe si Šujo, Drobnjačka vojvodo,
0319 „ „A kamo ti Mirko i Novica,
0320 „ „Koj’ ste skoro išli na Cetinje
0321 „ „U vladike, Crnogorskog kralja,
0322 „ „I vladici mene opanjkali,
0323 „ „I njemu me davom učinili?” ”
0324 „A ti reci, dragi pobratime!
0325 „ „Smail-aga, dragi gospodare!
0326 „ „Mi nijesmo išli na Cetinje
0327 „ „U vladike, Crnogorskog kralja,
0328 „ „Eno tebi Mirka i Novice
0329 „ „U Tušinu na bijeloj kuli;
0330 „ „Oni piju žutu amberiju,
0331 „ „I mene su tebi opremili,
0332 „ „Da ti dignem vojsku na Mletičak,
0333 „ „Đe imadu vrela tri, četiri,
0334 „ „Onđe ćemo konak doraniti,
0335 „ „I pokupit’ groše i harače,
0336 „ „Svu predati carevu miriju,
0337 „ „Sve harače, paru bez kusura,
0338 „ „Tebe laže Maloviću Đoko,
0339 „ „Laže Đoko, da mu para daješ,
0340 „ „Jera si ga davat’ naučio!” ”
0341 A kad čuo Karadžiću Šujo,
0342 Pa od zemlje na noge skočio,
0343 I privati laka džeferdana,
0344 Pa otrča niz bijelu kulu,
0345 Doke spade do konja dorata,
0346 Pa se doru baci na ramena;
0347 Sobom uze deset, dvan’est druga,
0348 Pa otide na Duži bijele;
0349 Kada dođe Karadžiću Šujo
0350 Ka bijelom aginu čadoru,
0351 Pod čadorom age ne bijaše,
0352 No otiš’o na bijelu kulu,
0353 Kad izađe na bijelu kulu,
0354 Kade sjedi aga Smail-aga,
0355 I pored njeg’ Maloviću Đoko,
0356 Kavu piju, čibuk zapalili:
0357 Još besjedi Maloviću Đoko:
0358 „Smail-aga, dragi gospodare,
0359 „Da možemo kako prevariti,
0360 „Tri Drobnjačka bana pogubiti,
0361 „Činili bi po našem Drobnjaku,
0362 „Činili bi što je nama drago.”
0363 Kada Šujo vrata otvorio,
0364 O čiviluk turi džeferdana,
0365 Pa mi k agi bješe pristupio,
0366 I smjerno se njemu preklonio,
0367 Poljubi ga u skut i u ruku;
0368 Začudi se aga Smail-aga,
0369 A još više Maloviću Đoko,
0370 Što je doš’o Karadžiću Šujo,
0371 Koj’ Turčinu nikad doš’o nije,
0372 A ni Turske ruke poljubio,
0373 Veli njemu aga Smail-aga:
0374 „Đe si Šujo, Drobnjačka vojvodo?
0375 „A kamo ti Mirko i Novica,
0376 „Koj’ ste skoro išli na Cetinje
0377 „U vladike, Crnogorskog kralja,
0378 „I vladici mene opanjkali,
0379 „I njemu me davom učinili?”
0380 A besjedi Karadžiću Šujo:
0381 „Smail-aga, mili gospodare!
0382 „Mi nijesmo išli na Cetinje,
0383 „Laže tebe Maloviću Đoko,
0384 „Laže Đoko, da mu blaga date,
0385 „Jera ste ga davat’ naučili;
0386 „Eno tebi Mirka i Novice
0387 „U Tušinu na bijeloj kuli,
0388 „I mene su k tebe opremili,
0389 „Da ti dižem vojsku na Mletičak,
0390 „Na Mletičak kod vode jezera,
0391 „Onđe ćemo konak doraniti,
0392 „Sve pokupit’ groše i harače,
0393 „I predati carevu miriju,
0394 „Sve harače, paru bez kusura.”
0395 Ja kad čuo Čengijć Smail-aga,
0396 Misli Ture, što će i kako će:
0397 Laže Đoko, al’ ne laže Đoko:
0398 „Taman laže, vsi mu je*li majku!”
0399 Pa od zemlje na noge skočio,
0400 Pa otide niz bijelu kulu,
0401 A za njime Karadžiću Šujo,
0402 Dokle dođe bijelu čadoru,
0403 Na mlađe je srklet učinio,
0404 Natovari mloge seisane,
0405 On posjede ata brnjastoga,
0406 A pred njime Šujo na doratu;
0407 Pa odoše na Mletičak ravni,
0408 Izvedoše vojsku na Mletičak,
0409 Tu je Šujo konak naredio,
0410 Naredio konje i večeru.
0411 Ja kadno su večerali Turci,
0412 Kad je doba po jaciji bilo,
0413 Kara Šujo stražu postavio
0414 Pola vlaha, a pola Turaka,
0415 Da mu ne bi prijevara bila.
0416 Ja da vidiš Karadžića Šuja,
0417 Đe uljeze agi pod čadore,
0418 Pa je njemu bio besjedio:
0419 „Smail-aga, dragi gospodare!
0420 „Daj ti meni u kesu duvana
0421 „I družini po teste višeka
0422 „Da ja idem gori Bukovici,
0423 „Da ja čuvam stražu od Brđana.”
0424 Tu se aga ljuto prevario,
0425 Šuju dade u kesu duvana
0426 I družini po teste višeka,
0427 Kad se Šujo gore dobavio,
0428 Pa zavede društvo u valugu;
0429 Pa družini riječ besjedio:
0430 „O družino, moja braćo draga!
0431 „Nije l’majka rodila junaka,
0432 „Ja li sestra braca odgojila
0433 „Brez bešike na desnici ruci,
0434 „Koj’ će uzet’ laka džeferdara
0435 „Pa poteći dolje niz planinu,
0436 „Dokle sađe dolje u Tušinu
0437 „Do bijele Novičine kule,
0438 „Da da haber Mirku i Novici,
0439 „Da s’ izašli na Mletičak Turci,
0440 „Da mi noćas njima udarimo?”
0441 Tu se nađe jedno momče mlado,
0442 Pa privati bistra džeferdara,
0443 Pa poteče dolje niz planinu,
0444 Pobratime, od stine do stine,
0445 Kako ljeljen od pune godine,
0446 Pa ti spade dolje u Tušinu
0447 Do bijele Novičine kule.
0448 Kad izide na bijelu kulu,
0449 Kade sjedi Mirko i Novica
0450 I još šnjima osamdeset druga,
0451 Sve junaci od kršna Drobnjaka,
0452 Oni piju žutu amberiju,
0453 Još besjedi Cerović Novica:
0454 „O junaci, moja braćo draga!
0455 „Što bi, braćo, sada najvolio?
0456 „Da ja mogu dobar haber čuti
0457 „Od mog brata, Karadžića Šuja,
0458 „Da s’ izišli na Mletičak Turci,
0459 „Da mi noćas Turcim’ udarimo.”
0460 Mlado momče vrata otvorilo,
0461 Pa ti svijem dobar veče viče,
0462 A oni mu zdravljem privatiše;
0463 Pomaknu se jedan do drugoga,
0464 I momčetu mjesto načiniše,
0465 Dadoše mu čaše tri, četiri
0466 Ožđeldije i dobrodošlice.
0467 Kad se momče malo napojilo
0468 I na sebi ćeip ufatilo,
0469 Onda njima po istini kaže,
0470 Kako ih je Šujo pozdravio,
0471 Da s’ izašli na Mletičak Turci.
0472 Ja kad čuo Cerović Novica,
0473 Pa on skoči na noge lagane,
0474 I privati bistra džeferdana,
0475 I sa njime osamdeset druga;
0476 I okolo bješe naredio,
0477 Da se skupe okolni Brđani
0478 Kod bijele Gospođine crkve;
0479 Te se skupi druga tri stotine,
0480 Dobaviše popa sveštenika,
0481 Pa lijepo društvo narediše,
0482 Pričestiše i ispoviđeše
0483 I samrtnu pričest uzimaše;
0484 Još bejsedi Cerović Novica:
0485 „Čujete li, moja braćo draga!
0486 „Ko bi noćas izd’o na Mletičku,
0487 „Izdalo mu ljeto i godina,
0488 „Uz koljeno sina ne viđeo!”
0489 Otolen se društvo podignulo,
0490 Pa odoše gorje uz planinu,
0491 Dok nađoše Karadžića Šuja,
0492 Pa se šnjime za zdravlje pitaju.
0493 Do ponoća vedro nebo bilo,
0494 Od ponoća naoblačilo se,
0495 Iz oblaka tiha rosa nađe,
0496 Tiha rosa probudila Turke,
0497 Turci živu vatru naložiše.
0498 Već pijevci tice zapjevaše;
0499 Turci znadu, agi ne kazuju,
0500 Da će njima udarit’ Brđani:
0501 Kad eto ti tanane vlainje,
0502 To bijaše mlada popadija,
0503 Popadija popa Zaviškoga.
0504 Pa uljeze agi pod čadora,
0505 Pa je njemu besjedila bila:
0506 „Smail-aga dragi gospodare!
0507 „Noćas će ti udarit’ Brđani:
0508 „Nego diži vojsku sa Mletička
0509 „Na Zavišje mojoj kuli biloj.”
0510 A veli joj Čengijć Smail-aga:
0511 „Id’ otole mlada popadijo!
0512 „Ja s’ ne bojim vlaha ni smokava;
0513 „Ja imadem pobratima moga
0514 „Po imenu Ahmeta Bauka,
0515 „Koj’ s’ ne boji vlaha pet stotina,
0516 „A ja s’, „reče," ne bojim toliko,
0517 „Od hiljade više udrit’ ne će.”
0518 Tu je teško rezil učinio,
0519 Pa se mlada natrag povratila,
0520 Kad se b’ješe malo odmaknula,
0521 Pa je mlada riječ besjedila:
0522 „A da Bog da i sveti Nikola,
0523 „Da ti noćas udare Brđani,
0524 „Da ti rusu posijeku glavu!”
0525 Kad otide mlada popadija,
0526 Al’ eto ti jednoga Turčina
0527 Pod bijela agina čadora,
0528 Mili Bože, koji to bijaše?
0529 Od Nikšića hodža Mušoviću.
0530 Smail-agi bio besjedio:
0531 „Smail-aga, dragi gospodare,
0532 „Noćas će nam udarit’ Brđani,
0533 „Veće diži sa Mletička vojsku.”
0534 Ja besjedi aga Smail-aga:
0535 „Id’ otole hodža Mušoviću:
0536 „Ja s’ ne bojim vlaha ni smokava.
0537 „Ja s’ ne bojim pet stotina vlaha,
0538 „Amet Bauk ne boji s’ toliko;
0539 „Od hiljade više udrit’ ne će.”
0540 Tu ga teško rezil učinio,
0541 Pa otolen Turčin odlazio;
0542 Kad se bješe dalje odmaknuo,
0543 Pa u sebi bio promislio:
0544 „Ja da Bog da i Muamed svetac,
0545 „Da mu noćas udare Brđani.”
0546 Veće prasnu zora od istoka,
0547 A pijevci tice zapjevaše;
0548 Ja besjedi Mirko i Novica:
0549 „Pobratime Karadžiću Šujo!
0550 „Već nas mrkla noćca ostavila,
0551 „A bijel nas danak zastanuo,
0552 „Da mi danas agi ne udrimo,
0553 „Veće kade druga noćca dođe,
0554 „Onda ćemo agi udariti.”
0555 Ja kad začu Karadžiću Šujo,
0556 Pa je njima bio besjedio:
0557 „Crn vi obraz, Mirko i Novica!
0558 „Ja ću jutros agi udariti,
0559 „Ja ću svoju izgubiti glavu.”
0560 Pa on uze deset, dvan’est druga,
0561 I pokrade konje od čadora
0562 I agina ata brnjastoga,
0563 Pa zavede konje u planinu,
0564 Onda agi udriše Brđani,
0565 Namah puče trista džeferdana
0566 Na agina bijela čadora,
0567 Na kuršumim’ čador razniješe.
0568 Pod čadorom aga Smail-aga,
0569 On ležaše, sanak boravljaše;
0570 Onda Turčin na noge skočio,
0571 Pa privati dvije srebrnjače,
0572 Te je obje puške isturio,
0573 Pa ih obje na travu bacio,
0574 A pripasa sablju okovanu,
0575 Pa zavika Martina seiza:
0576 „Daj mi more ata brnjastoga.”
0577 A besjedi Martine seize:
0578 „Kami ću ga tebi dovoditi,
0579 „Kad su ti ga ukrali Brđani.” —
0580 „Daj mi tvoga vranca malenoga,
0581 „Daj mi vranca, psi mu je*li majku!”
0582 Pa se aga na vrančića baci.
0583 To kazuju i pričaju ljudi,
0584 Da doisto pobjeći mogaše,
0585 Al’ ne može Turčin od junaštva;
0586 Pa on natrag uzvrati vrančića,
0587 A poteže sablju zakovanu,
0588 Da on vlaške odsijeca glave.
0589 Ugleda ga jedno momče mlado, —
0590 Bože mili, koji to bijaše?
0591 Od Malinska Damjanović Mirko, —
0592 Pa dočeka agu Smail-agu
0593 Iz svojega bistra džeferdana,
0594 I agu je dobro pogodio
0595 U povije među oči dvije,
0596 Od dobra ga vranca oborio,
0597 Turčin pade, a Mirko dopade,
0598 Pa on somli noža povadio,
0599 Te mu rusu posiječe glavu.
0600 Tu vojvode glave posjekoše,
0601 Posjekoše glava osamdeset;
0602 Tu Novica posiječe glavu,
0603 Posiječe Efendi-kadiju;
0604 Kara-Šujo starog Karimana,
0605 Karimana starog Ćustovića,
0606 Za bradu mu iznosio glavu.
0607 I s’ Turaka odoru skinuše,
0608 Što družina nositi mogaše;
0609 Pobjegoše na vrelo Cetinje,
0610 Dočeka ih Crnogorski kralje,
0611 Pa vojvode dobro darivaše. —
0612 I vojvode njega darovaše,
0613 Dadoše mu glavu Smail-age,
0614 I dadoše ata brnjastoga.


Izvor

Vuk IV - Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta, Beograd 1986-1988.