Smrt Nevene devojke
Braća vale Nevenu devojku:
„Nema mome kano naše seje!”
To dočuje Lila Maričiću,
sam je prosi, sam je kitu nosi;
prsten stavlja, svadbu ugovara: 5
„Do nedelje svadba da nam budne!”
Pa sabira kićene svatove,
izdalek ga šure ugledali,
još izbliže pred njeg išetali,
ruke šire u lice se ljube, 10
za junačko pitaju se zdravlje;
jeli, pili za nedelju dana,
Jeli, pili i zakon vršili,
svati pošli doma da si idu.
Kad su bili u gori zelenoj, 15
progovara Lila Maričiću:
„Boga teoe kume i starojko,
podignite jagluk sa devojke,
da ja vidnm zašto konje trošim,
zašto konje, a zašto junaci!” 20
Poslušaše kume i starojko,
podigoše jagluk sa devojke,
sinu lice kao jarko sunce,
jagodice, dve Đule ružice,
crne oči, dva bistra kladenca, 25
gajtan veđe, morske pijavice,
sitni zubi, dva niza bisera”.
Al’ je Lila zle oči nosio,
te uroči lepotu devojku.
Malo pošli kroz goru zelenu, 30
govorila ubava devojka:
„Boga tebe, kume i starojko,
sramota je u vas da pogledam,
a kamo li s vama da govorim,
al’ ne može bez dogovor biti: 35
„Skinite me od dobroga konja,
turite me na zelenu travu”.
To govori sa dušom se bori,
to izusti, a dušu ispusti!
Tad podviknu Lila Maričiću: 40
„Boga vama, kićeni svatovi,
sa kopljima groba iskopajte,
sa nožima daske izdeljajte,
uz glavu joj koplje pribodite,
a za koplje konja privežite!” 45
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
