Smrt Marka Kraljevića
0001 Vuk zavija u zelenu lugu,
0002 Vran zagraja u jelove grane,
0003 Po avazu pa se sastanuli,
0004 No besedi gavran tica crna:
0005 ”A ti vuče, od gore ajduče!
0006 ”Nijesi li štogođ zadobio,
0007 ”Da se gladni mesa napitamo? ”
0008 A vuk vranu tiom besedio:
0009 ”A Boga mi, vrane, moj jarane!
0010 ”Ja nijesam ništa zadobio,
0011 ”Nisam niđe mesa učinio;
0012 ”Nego, vrane, moj stari jarane!
0013 ”Ajde leti kroz jelove grane
0014 ”I ti njuši kroz lužine krvcu,
0015 ”A ja odoh zelenijem lugom
0016 ”Neće li nam sreća donijeti
0017 ”Da mi kakva čkvara učinimo,
0018 ”I gladni se mesa napitamo. ”
0019 Vran poleće kroz jelove grane,
0020 A vuk pođe lugom zelenijem,
0021 Graje vrane, vije mrki vuče,
0022 Dok vuk krvcu po travici nađe,
0023 Pa doziva vrana ticu crnu:
0024 ”A ti vrane, moj stari jarane!
0025 ”Ev’ ovuda po travici krvca,
0026 ”Ne mogu je znati ni poznati. ”
0027 A vran vuku tiom besedio:
0028 ”A ti vuče, po gori ajduče!
0029 ”Lasno ti je krvcu poznavati:
0030 ”Ak’ udara đeteljinom travom,
0031 ”To je vuče, od ljeljena krvca;
0032 ”Ak’ udara ječmom i sijenom,
0033 ”To je, vuče, od paripa krvca;
0034 ”Ak’ udara vinom i duvanom,
0035 ”To je, vuče, od junaka krvca. ”
0036 A kad čuo mrka zvjerka vuče,
0037 Uze crnu poznavati krvcu:
0038 Ne miriše đeteljinom travom,
0039 Ni miriše ječmom ni sijenom.
0040 No miriše vinom i duvanom,
0041 Pa kažuje crnoj tici vranu:
0042 ”Tico vrane, moj stari jarane
0043 ”A ovo je od junaka krvca;
0044 ”Nego leti od jelove grane,
0045 ”A ja odoh za junakom tragom. ”
0046 Vran poleće gorom kroz planinu,
0047 Dok obnjuši ranjena junaka
0048 U velikoj kamenoj pećini,
0049 Pa uleće u pećinu vrane,
0050 A tu nađe ranjena junaka,
0051 Pa ga poče zaštipivat’ vrane
0052 Sa dno noge taman do vrh glave
0053 Da mu pije dvije oči crne,
0054 A ranjen mu junak progovara:
0055 ”Od’ otole, tico zloslutnico!
0056 ”Bogom ti se kunem pravednijem:
0057 ”Ako t’ udrim po očima rukom
0058 ”Obje će ti skočit’ na pećinu,
0059 ”Dosta mi je i mojijeh rana. ”
0060 A kad čuo crna tica vrane,
0061 Pa izleće pred pećinu studnu,
0062 Pa zagraja što ga grlo dava:
0063 ”Đe si vuče, moj stari hajduče?
0064 ”Evo ođe konja i junaka,
0065 ”Junaka su rane pritisnule
0066 ”Nego hodi da jedemo mesa. ”
0067 U to doba pred pećinu vuče
0068 I tu konja i junaka nađe,
0069 Jadan ranjen po pećini ječi,
0070 A poče ga zaštipivat’ vuče
0071 Sa dno noga taman do vrh glave,
0072 A ranjen mu junak progovara:
0073 ”Ajd’ otole, goranine vuče!
0074 ”Kunem ti se Bogom jedinijem,
0075 ”Ako uzmem sablju okovanu
0076 ”Presjeću te na pećinu živa:
0077 ”Dosta mi je i mojijeh rana. ”
0078 A kad jade razumio vuče,
0079 On ijedak pred pećinu pođe,
0080 Tadar ranjen junak besjedio:
0081 ”Bogom brate, crna tico vrane!
0082 ”Bi li dobro mene poslušao,
0083 ”Radi zdravlja i tvojijeh krila
0084 ”Da poneseš jednu knjigu malu
0085 ”U Kosovo prebijeloj crkvi,
0086 ”Da je predaš kaluđeru Savu,
0087 ”Dobro ću te napitati mesa? ”
0088 Vran bijaše, za Boga hajaše,
0089 Pa s junakom riječ besjedio:
0090 ”Hoću bogme, ranjena delijo,
0091 ”No su moja oslabila krila,
0092 ”E sam bogme dobro ogladnio,
0093 ”No mi nu daj situ jesti mesa,
0094 ”Pa ću tvoju knjigu odnijeti;
0095 ”Junaci se u nevolju glaju. ”
0096 A kad čula ranjena delija,
0097 Na bojno se koplje poslonio,
0098 A bisage svoje dovatio,
0099 Dade vranu situ jesti mesa,
0100 A dovati divit i hartiju,
0101 Sitnu knjigu po koljenu piše,
0102 Odasla je polju Kosovome
0103 A na ruke kaluđeru Savu:
0104 ”Igumane, ja te Bogom kumim!
0105 ”Da si brže u Goleš planinu
0106 ”U studenu kamenu pećinu
0107 ”Net’ li mene zastanuti živa,
0108 ”I donesi samrtno pričešće,
0109 ”I da moje grohovanje kažem. ”
0110 Savi knjigu, pa je dade vranu:
0111 ”Hajde s Bogom, moja tico crna!
0112 ”A kad sjutra u Kosovo dođeš,
0113 ”Tu će biti mnoga Srbadija
0114 ”Kod bijele u Kosovo crkve,
0115 ”Viđeće te Srbi i vojvode,
0116 ”Zapinjaće strele za tetive,
0117 ”Strijeljaće tebe pod oblake,
0118 ”A ti bježi u oblake, vrane,
0119 ”A sve gledaj pred bijelu crkvu,
0120 ”Dok izađe iz oltara Savo,
0121 ”Spuči krila dok doletiš, vrane,
0122 ”Baci knjigu igumanu Savu,
0123 ”Pa ti bježi opet u planinu
0124 ”Dok preletiš sve Kosovo ravno. ”
0125 Vran dovati knjigu pod krioce,
0126 Pa poleće sentom i svijetom,
0127 Dok doljeće u kosovo crkvi,
0128 Pa zagraja iznad bile crkve,
0129 No ga začu mnoga Srbadija,
0130 Pa među se riječ besidili:
0131 ”Poglaj vrana, otpala mu krila!
0132 ”Kakve nosi u Kosovo glase! ”
0133 Pa zapeše strelu za tetivu,
0134 Strijeljaju u oblake vrana,
0135 Vran se vije iznad Kosovoga,
0136 A sve gleda pred bijelu crkvu,
0137 Dok izađe kaluđere Savo,
0138 Kad ga viđe crna tica vrane,
0139 Spuči svoja oko sebe krila,
0140 Evo ti ga pred bijelu crkvu,
0141 Savu knjigu na ramena baci,
0142 On pobježe preko Kosovoga.
0143 Kad kaluđer knjigu proučio,
0144 Grozne suze niz obraze pušta,
0145 Svu je knjigu suzam pokvasio;
0146 Pitaju ga Srbi od Kosova:
0147 ”Duhovniče, kaluđere Savo!
0148 ”Okle knjiga žalostiva dođe?
0149 ”Ona vatrom izgorjela živom!
0150 ”Zar je knjiga tebe od mejdana? ”
0151 Tada Savo riječ progovara:
0152 ”Prođ’te me se, moja braćo draga!
0153 ”Knjiga nam ja svijem žalostiva:
0154 ”Nije naša knjiga od mejdana,
0155 ”No mi knjiga od Kraljića dođe
0156 ”Iz Goleša zelene planine,
0157 ”Od jadnoga Kraljevića Marka,
0158 ”Evo nam je, braćo, poginuo,
0159 ”No nas moli i Bogom nas kumi,
0160 ”Da idemo da ga privatimo,
0161 ”Da njegovo t’jelo ukopamo:
0162 ”Kuku nama, moja braćo draga,
0163 ”Za jadnijem Kraljevićem Markom
0164 ”Što nam carstvo od Turaka brani,
0165 ”Evo ima stotinu godina
0166 ”Od kako je Lazar poginuo
0167 ”I ostali Srbi svakoliki
0168 ”A brani ga Marko na sramotu,
0169 ”Sad nam nesta Marka i Šarina
0170 ”Svoj Krajini oči izvadiše,
0171 ”A Srbiji krila salomiše! ”
0172 Pa otole na noge skočiše,
0173 I otide dvanaest Srbova,
0174 A pred njima Savo kaluđere,
0175 I ponese vina pričesnoga,
0176 Pa odoše preko Kosovoga,
0177 Dok dođoše u Goleš planinu.
0178 Traže Marka tri bijela danka,
0179 Dok nađoše u pećinu Marka,
0180 Dozivlje ga igumane Savo:
0181 ”Jadan sinko, sabljo Kraljić-Marko!
0182 ”Đe pogibe, kuku tvojoj majci? ”
0183 A Marko mu smrtan besidio:
0184 ”Prođi me se, Savo duovniče!
0185 ”Niđe bijah, a niđe pogiboh;
0186 ”No nu daj mi vina pričesnoga,
0187 ”E hoću ti sade umrijeti,
0188 ”I oprosti moje grehovanje,
0189 ”Vi vojvode, moja braćo draga!
0190 ”Čuvajte se dobro od Turaka. ”
0191 Pa ga Savo pričestio vinom.
0192 Kad se Kraljić pričestio Marko,
0193 Cigle svoje reče tri riječi:
0194 ”Nosite me u Kosovo crkvi,
0195 ”I oprosti moje grehovanje,
0196 ”Uzmi Šarca, kaluđere Savo,
0197 ”Spomen duši Kraljevića Marka. ”
0198 To izreče i umrije Marko,
0199 Ubi njega sa grada đevojka.
0200 Tu vojvode lice nagrdiše,
0201 A kaluđer svu očupa bradu,
0202 Pa na Šarca položiše Marka,
0203 Odniješe u Kosovo crkvi,
0204 Te Kraljića pogreboše Marka,
0205 Baš za oltar od bijele crkve,
0206 Opoja mu groba i mramora,
0207 I Kraljiću prekadiše divno.
0208 Teke jadna namiriše Marka,
0209 Dokle triput zarzao Šarac,
0210 I on crče za Kraljićem Markom,
0211 I napolje zakopaše Šarca,
0212 Pobiše mu mramora kamena
0213 Ka’ njegovu gospodaru Marku,
0214 Po tom Turci pritiskoše carstvo.
0215 Il’ je bilo ili nije bilo,
0216 Ljudi vele da je od istine.
0217 A sad, mili, pomozi nam, Bože.
0218 ??
0220 ??
0222 ??
0224 ??
