Smrt Kraljević-Andrije
0001 Skupila se velika družbina,
0002 U družbini Kraljeviću Marko,
0003 Svak se fali svojim rođenijem,
0004 Koji bratom, a koji sestricom,
0005 Junak Marko konjem i oružjem.
0006 Konja jezdi Kraljeviću Marko,
0007 Konj jezdi svome b’jelu dvoru,
0008 Pa besjedi svojoj staroj majci:
0009 “Oj starice, moja mila mamo,
0010 “Zašt’ ne rodi brata ja sestricu,
0011 “Jal’ mlađega, jali starijega
0012 “Da se imam kime pofaliti?
0013 “Družba mi se rođenijem fali,
0014 “Koji bratom, a koji sestricom,
0015 “Ja se falim konjem i oružjem.”
0016 Besjedila ostarila majka:
0017 “Ja moj sine, Kraljeviću Marko,
0018 “Rodila sam mlađeg od tebeka,
0019 “Ali su ga zarobili Turci
0020 “Još nejaka od sedam godina.”
0021 Majci veli Kraljeviću Marko:
0022 “M’jesi, majko, bijele kolače,
0023 “Da ja idem braca potražiti.”
0024 Đipi majka rada i vesela,
0025 Pa um’jesi bijele kolače,
0026 I besjedi Kraljeviću Marku:
0027 “Da moj sine, Kraljeviću Marko,
0028 “Kad s kim budeš drumu na susretu,
0029 “Ti ne pitaj Kraljević-Andriju,
0030 “Već ti pitaj Knežević-Andriju.”
0031 Konja jezdi Kraljeviću Marko,
0032 Konja jezdi kroz goru zelenu,
0033 Namjera ga namjerila bila
0034 Nakraj gore beljarice mlade,
0035 Platno b’jele, sitan vezak vezu.
0036 Njih pitao Kraljeviću Marko:
0037 “Boga vama, beljarice mlade,
0038 “Znat l’ dvore Knežević-Andrije?”
0039 Marku vele beljarice mlade:
0040 “Ono jesu Kneževića dvori,
0041 “Što na njima kula uzvišena,
0042 “I na kuli dgunja pozlaćena,
0043 “Oko dgunje guja povila se,
0044 “U usti joj alem kamen dragi,
0045 “Koji sjaje u po noći tavne,
0046 “U po noći kao u pol danka,
0047 “Pored kog se Kneževiću šeće,
0048 “Pred po noći naspram mjesečine,
0049 “Sa ljubovcom kad ne peče sunce,
0050 “Da mu drago ne opali blago.”
0051 Konja jezdi Kraljeviću Marko
0052 Putem pravo Kneževića dvoru
0053 Pa udara pašmagom u vrata.
0054 Kako ih je lako udario,
0055 Sav je čardak s kulom zadrmao.
0056 Istrčala Kneževića ljuba,
0057 Pa govori Kraljeviću Marku:
0058 “Oj Boga ti, neznani junače,
0059 “Koja mi te nagoni nevolja,
0060 “Da mi lupaš pašmagom u vrata,
0061 “I čardake drmaš sa kulama?
0062 “Mol’ se Boga, manito kaure,
0063 “Što s’ ne desi doma Kneževiću,
0064 “Rusu bi ti odrubio glavu.”
0065 Nasmija se Kraljeviću Marko,
0066 Pa on pita Kneževića ljubu:
0067 “A di ti je Knežević Andrija?”
0068 “Knežević je u džamiji s Turci.”
0069 Šeće Marko Turkom u džamiju,
0070 Turski klanja, srpski s’ Bogu moli.
0071 To gledali Turci janičari,
0072 To gledali, pa su se čudili,
0073 I ovako sobom besjedili:
0074 “Bože mili, lijepa junaka!
0075 “Visine je Kraljevića Marka,
0076 “A oblika Knežević-Andrije,
0077 “Turski klanja, srpski s’ Bogu moli.”
0078 Kad su Turci koran savršili,
0079 Napred šeće Knežević Andrija,
0080 Sebi zove Kraljevića Marka,
0081 Sebi zove u bijele dvore,
0082 Za njim šeću svi Turci ostali.
0083 Kad dođoše dvoru bijelome,
0084 Posjedaše, pa đakonisaše,
0085 Tad će reći Kraljeviću Marko:
0086 “Da moj brate, Knežević-Andrija,
0087 “Ja ne ištem slatke đakonije,
0088 “Ja ne ištem piva ni jestiva,
0089 “Već ja ištem punu kupu vina,
0090 “Rujna vina od sedam godina,
0091 “Kojano je od dvanaest oka.”
0092 Besjedi mu Knežević Andrija:
0093 “Bogom tebi, neznana delijo,
0094 “Još tu kupu ni vidio nisam,
0095 “A kamo li iz nje pio vino.”
0096 Al’ poskoči Kraljeviću Marko
0097 Skoči junak Šari u zengije,
0098 I izvadi kupu iz mavlate,
0099 Napuni je iz mješine vinom,
0100 I nazdravlja Kraljeviću Maeko,
0101 Nazdravlja je Knežević-Andriji:
0102 “Zdrav mi budi, brate Kneževiću,
0103 “Popi vino, a kupa na čast ti
0104 “Da se imaš iz čeg napijati,
0105 “Time se je napijao babo,
0106 “Kršan junak Vukašine kralju,
0107 “Rođen otac menika i tebi.”
0108 Tu se braća bratski izgrliše,
0109 Izgrliše pa i poznadoše.
0110 Pa uzima kupu rujna vina,
0111 Uzima je Knežević Andrija,
0112 Vino popi, pade bez uzglavlja.
0113 Skoči laka ljuba Kneževića,
0114 Gore diže svoga gospodara,
0115 Pa proklinje Marka Kraljevića:
0116 “Bog t’ ubio, neznani junače,
0117 “ Zašt’ otrova moga gospodara,
0118 “ S tebe živo otpadalo meso!”
0119 Ljubi veli Kraljeviću Marko:
0120 “ Sna moja, Kneževića ljubo,
0121 “ Ne kuni me, tvojega djevera,
0122 “Ne kuni me, već konje opremaj
0123 “Da idemo dvoru bijelome
0124 “Našoj majci, tvojoj svekrvici.
0125 “Nisam tebi muža otrovao,
0126 “Veće sam ga vinom uspavao,
0127 “Do majke će s’ razabrat Andrija.”
0128 To je ljuba Marka poslušala,
0129 I viteške konje opravila,
0130 Dotle Marko probudi Andriju,
0131 Pa odoše dvoru staroj majci.
0132 Kad stigoše nasred gore čarne,
0133 Govorio Knežević Andrija:
0134 “Da moj brate, Kraljeviću Marko,
0135 “Teška me je oborila žećca,
0136 “Znaš li, Marko, vode, ja mejane?”
0137 Besjedio Kraljeviću Marko:
0138 “Ima, brate, mejana ajdučka
0139 “Evo s desna međ’ vitkim jelama,
0140 “No kad budeš mejani na vrata,
0141 “ Ti ne slazi sa konja viteza,
0142 “Nit’ daj drugom konja ni oružja,
0143 “Već zaišti sa konjica vina.”
0144 Konja jezdi Knežević Andrija
0145 Putem pravo mejani ajdučkoj.
0146 Kad je bio mejani na vrati,
0147 Istrčala krčmarica Mara,
0148 Njoj govori Knežević Andrija:
0149 “Iznesi mi, krčmarice Maro,
0150 “Pred kapiju jedan kondir vina,
0151 “Teško me je savladala žećca.”
0152 Njemu veli krčmarica Mara:
0153 “Tu s’ ne pije na konjicu vino,
0154 “Ni na konju, niti pod oružjem,
0155 “Već se pije u mejani vino.”
0156 Pravari se Knežević Andrija,
0157 Ne htje slušat’ brata rođenoga,
0158 Već posluša krčmaricu Maru.
0159 S konja slazi, u mejanu šeće,
0160 A oružje i dobra konjica,
0161 Sve predaje krčmarici Mari.
0162 U mejani trideset ajduka,
0163 Vino piju u tamburu biju.
0164 Lijepo ga dočekali mladi,
0165 Svi se redom s’ mjesta pokrenuše,
0166 I do glave mjesto učiniše,
0167 Pogledaše jedan na drugoga,
0168 Na Andriju vinom navališe,
0169 Udariše vinom na junaka,
0170 Opojiše Knežević-Andriju,
0171 I rusu mu odsjekoše glavu.
0172 Igrali se trideset ajduka
0173 Mrtvom glavom Knežević-Andrije,
0174 Koga čeka Kraljeviću Marko.
0175 Kad se Marku čekati dosadi,
0176 Konja jezdi mejani ajdučkoj,
0177 Pa udari pašmagom u vrata.
0178 Izlazila krčmarica Mara.
0179 Njoj govori Kraljeviću Marko:
0180 “Boga tebi, krčmarice Maro,
0181 “Daj ti meni jednu kupu vina,
0182 “Teško me je obrvala žećca.”
0183 Al’ govori krčmarica Mara:
0184 “Boga tebi, neznana delijo,
0185 “Tu s’ ne pije na konjicu vino,
0186 “Ni na konju, niti pod oružjam,
0187 “Već se pije u mejani vino.”
0188 Dolje skoči Kraljeviću Marko,
0189 Šarca sveza kapiji na vrata,
0190 Pa se šeće dolje u mejanu.
0191 U mejani trideset ajduka,
0192 Igraju se od Andrije glavom.
0193 Svi ajduci redom smestiše se,
0194 I do glave Marka posadiše,
0195 Pogledaše jedan na drugoga,
0196 Napijaše Kraljeviću Marku.
0197 Popi Marko trideset zdravica,
0198 Popi Marko, ne okvasi brka.
0199 Opet gleda jedan na drugoga,
0200 Povadiše Kneževića glavu,
0201 Zametnuše igre i veselje.
0202 Kad je glavu Marko ugledao,
0203 Progovara grmno gromovito:
0204 “Ta to j’ glava mog brata Andrije,
0205 “Šta činite da sad izginete?”
0206 Pa povadi sablju od pojasa,
0207 Manu rukom oko sebe Marko,
0208 Pa načini još tolko ajduka,
0209 Od trideset učini šezdeset.
0210 Pa on uze Kneževića glavu,
0211 Zavija je u svilen-maramu,
0212 Te je meće sebi u džepove.
0213 To kad viđe krčmarica Mara,
0214 Zaigra se preko gore čarne,
0215 Da uteče Kraljeviću Marku.
0216 Al’ je stiže na konjicu Marko.
0217 Prema sebe odrubi joj glavu,
0218 Pa on jezdi Andričinoj ljubi,
0219 I govori žalovitim glasom:
0220 “Snao moja, Andričina ljubo,
0221 “Evo tebi Kneževića glava!”
0222 Stade jauk Kneževića ljube,
0223 Al’ govori Kraljeviću Marko:
0224 “Ti ne plači, nit’ ti roni suza,
0225 “Već ajdemo dvoru bijelome.”
0226 Kad stigoše dvoru staroj majci,
0227 Besjedi joj Kraljeviću Marko:
0228 “Oj starice, moja mila majko,
0229 “Evo tebi tvog Andrije ljube,
0230 “A evo ti od Andrije glave.”
0231 Mrtva glava majci progovara:
0232 “Oj starice, moja mila majko,
0233 “Mol’ se Boga bratu mi za zdravlje,
0234 “Što je mene ’vako osvetio,
0235 “I tebe me dono u dvorove,
0236 “On s trideset jednog osvetio.
0237 “Ljubu mi daj za koga ti drago,
0238 “Samo ne daj Turkom u natrage.”
