Smrt Iva Brankovića
(Od Dubrovnika)
Mili bože, čudna čuda!
Ni u cara, ni u kralja,
Što u Iva Brankovića
Dobar doro u podrumu:
Iz uši mu magla vije, 5
A iz nozdri gromom bije,
Na čelo mu žarko sunce,
Na grudima sjajan mjesec;
Ne će zobi, ni sijena,
Ve' pirindža i šenice, 10
Sitne trave đeteline;
Ne će vode svakojake —
Ispod Bosne s vrela nose.
Za nj mu niko i ne znade, —
Ne zna majka ni ljubovka, — 15
Vego sestra Anđelija:
Više joj se dodijalo
Noseć' travu đetelinu.
Noseć' vodu ispod Bosne,
Pa nakiti listak knjige, 20
Pa je sprema sultan-caru:
„Sultan-care, gospodare!
Ni u tebe cara nema,
Što u Iva brata moga:
Dobar doro u podrumu, 25
Iz uši mu magla vije,
A iz nozdri gromom bije,
Na čelo mu žarko sunce,
Na grudima sjajan mjesec;
Ne će zobi, ni sijena, 30
Be' pirindža i šenice:
Sitne trave đeteline:
Ne će vode svakojake —
Ispod Bosne s vrela nose.
Za nj mu niko i ne znade, — 35
Pe zna majka, ni ljubovka, -
Ve' ja, sestra Anđelija.“
Kad je caru knjiga došla,
Knjigu štije, drugu piše:
„O, Ivane Brankoviću! 40
Ni u mene, cara, nema,
Što u tebe Brankovaća:
Dobar doro u podrumu.
Za nj ti niko i ne znade, —
Ne zna majka, ni ljubovka, — 45
Bego sestra Anđelija.
Spremi meni konja tvoga,
Ja ću tebi trista mojih:
Spremi meni sestru tvoju
Ja ću tebi trides' robinj'.“ 50
Kad Ivanu knjiga dođe,
Pa proklinje sestru svoju:
„Ti, prokleta sestro moja!
Kad se tebi dodijalo
Gojit' dobra konja moga, 55
Što mi n'jesi govorila —
Goj'la bi ga ljuba moja?
Ja ću poslat' konja moga,
A ti hajde, sestro mila: —
Izgubiću konja moga, 60
Sve ću dobro izgubiti.“
Posla Ivo konja caru,
Konja posl'o, dušu pušt'o."[1]
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
