Smrt Zmaj-Ognjana Vuka
0001 Vino pije Zmaj-Ognjanin Vuče
0002 a sa svojom nevjernom ljubovcom,
0003 piju vino, razgovaraju se.
0004 Kad se ladna ponapiše vina,
0005 al’ ljubovca Vuku besjedila:
0006 "O tako ti, Vuče gospodare!
0007 da s’ šalimo da se ne srčimo,
0008 e te imam nešto pitat, Vuče,
0009 što te zovu Vuče kopiljane?"
0010 A Vuk njojzi pravo kaživaše:
0011 "Kad me pitaš valja da ti kažem:
0012 kad mi se je babo prestavio
0013 ja sam osta majci pod pojasom,
0014 to me zovu Vuče kopiljane;
0015 no ja imam nešto tebe pitat,
0016 što te zovu podunajska kurvo,
0017 te te ljube svi Jakšići redom,
0018 a najviše Jakšiću Šćepane?"
0019 Pa ona se ljuto naijedi
0020 i otide u svoju kamaru,
0021 pa dovati divit i artiju
0022 te napisa list knjige bijele,
0023 a šilje je Zmaj-Ognjanin Vuku:
0024 ovako mu knjiga izgovara:
0025 "Čuj me dobro, Jakšiću Šćepane!
0026 Bud li si mi obljubio lice,
0027 a što si se Vuku pofalio
0028 te me s tijem Vuko ukorio,
0029 a vjeru je Vuče uvatio
0030 đe t’ uvati izgubit te hoće."
0031 Kad Šćepanu sitna knjiga dođe,
0032 i kad viđe što mu ona pilje,
0033 pa je drugu perom nakitio,
0034 a šilje je Zmaj-Ognjanin Vuku:
0035 "Čuješ li me, Zmaj-Ognjanin -Vuče!
0036 Bjesmo jednom na Dunav na vodu,
0037 bjesmo jednom trideset Jakšićah,
0038 otud dođe tvoja vjerna ljuba,
0039 svakojega redom zaticaše
0040 koji će joj obljubiti lice;
0041 ne nađe se golema junaka,
0042 baš do mene Jakšića Šćepana
0043 i ja sam joj obljubio lice."
0044 A kad Vuka knjiga dopanula,
0045 za to Vuče ni habera nejma,
0046 no ga druga knjiga dopanula
0047 od Turčina Đerzelez-Alije,
0048 Alija je Vuku besjedio:
0049 "Čuješ li me, Zmaj-Ognjanin Vuče!
0050 ja sam čuo đe mi kažu ljudi
0051 da si dobar junak na krajinu,
0052 ma ni nene ne huli krajina,
0053 no ako si junak od poštenja,
0054 pozivam te na megdan junački,
0055 o’ tri mjesta đe je tebe drago:
0056 al’ ti drago na Vuča korita,
0057 al’ ti drago na Ovča solila,
0058 al’ ti drago u Ivan-planinu,
0059 đe su naša stara megdaništa.
0060 Kad je Vuko knjigu razumio,
0061 dva dukata muštuluka daje,
0062 pa ljubovci bio besjedio:
0063 "O tako ti, moja draga ljubo!
0064 Ti ulazi u konjskoj odaji,
0065 a izvedi konja krilatoga
0066 i opremi konja vilatoga,
0067 i uljezi u gornjoj kamari
0068 te iznesi dvije puške male,
0069 i iznesi dvije sablje britke,
0070 objesi ih konju o čaktaru."
0071 A ona ga listo poslušala,
0072 i uljeze u konjskoj odaji,
0073 izvede mu konja krilatoga,
0074 a opremi konja vilatoga,
0075 i uljeze u tvrdoj kamari,
0076 iznese mu dvije puške male,
0077 objesi ih konju o čaktaru,
0078 ali Vuku bože ne pomozi,
0079 e se ona kučka domišljaše,
0080 uze Vuku moći od pomoći,
0081 i konju je opalila krila,
0082 puške male zalijeva vinom,
0083 sablje britke ona zalomjaše,
0084 a odlonke meće u nožnice
0085 pa povika svoga gospodara:
0086 "Aj na noge, dragi gospodaru!
0087 Rok ti dođe, hajde na mejdanu
0088 na kurvića Đerzelez-Aliju."
0089 Na lahke je noge uskočio,
0090 trijezan se konja prifatio,
0091 pođe junak u Ivan-planine,
0092 a kad dođe u Ivan-planine
0093 ali Ture na mejdanu šeta,
0094 a Vuče mu objeležje kaže
0095 na prsi mu zmija prepletena,
0096 pod pazuhom krila pozlaćena,
0097 iz očih mu munje sijevahu,
0098 a iz zubah oganj iskakaše.
0099 No kad viđe Đerzelez-Alija,
0100 pleći dade a bježati stade,
0101 al’ mu Vuče bježat ne davaše,
0102 no dorata na njeg’ nagonio,
0103 šesnaest ga putah preskočio
0104 i hoćaše glavu mu osjeći,
0105 a i britku ćordu povadio,
0106 ali pusta bješe salomjena
0107 pa je bači na travi zelenoj;
0108 drugu pustu ćordu izvadio,
0109 al’ i ona pusta salomljena,
0110 i nju bači na travi zelenoj.
0111 Dvije puške male izvadio
0112 i objema živu vatru daje,
0113 al’ je puste privatit ne šćeše,
0114 obje bači na travi zelenoj.
0115 Ono gleda Đerzelez-Alija,
0116 evo junak uzvrnu paripa,
0117 a Vuko mu pleći obrnuo,
0118 ali Ale često navalio,
0119 sedam mu je ranah udario,
0120 ali Vuko đogu besjedio:
0121 "Dura đogo, dura dobro moje!
0122 Kamo tvoja krila pozlaćena?"
0123 Po urisu đogo progovara:
0124 "Na dom imaš nevjernu ljubovcu
0125 tere mi je krila opalila."
0126 U tome se Vuče stavijaše,
0127 te poteže tešku topuzinu
0128 te udari Đerzelez-Aliju
0129 posred čela među oči crne,
0130 još mu tursku okinuo glavu,
0131 ev’ on pođe na svoje dvorove,
0132 i blizo ga sluge susretale,
0133 pa slugama Vuče govorio:
0134 "O boga vi, moje vjerne sluge!
0135 Otvorite devetoro vratah,
0136 uved’te me po devet kamarah,
0137 postavite na glavicu stražu,
0138 da mi ljuba ne bi rane vid’la."
0139 Brzo mi ga poslušale sluge,
0140 uvedoše g’ po devet kamarah,
0141 na glavicu postaviše stražu,
0142 ali Vuku bože ne pomozi,
0143 e je stražu sanak prevario,
0144 a ona se kučka domišljaše,
0145 te gvozdeni svrda uzimaše,
0146 te provrće devetoro vratah,
0147 te mu kučka rane vidijela,
0148 ali Vuka biljima vidahu,
0149 zmija njemu bilje donosaše,
0150 a vila mu bilje previjaše,
0151 a vuk Vuku liže rane ljute,
0152 ciči zmija pa pod kam uteče,
0153 a poleće u oblake vila,
0154 a zavija u goricu vuče,
0155 pa ka’ viđe Zmaj-Ognjanin Vuče,
0156 e zaista oće poginuti,
0157 on doziva svoje vjerne sluge
0158 pa ovako njima besjedio:
0159 "Moju kučku, ljubu, uvatite,
0160 na gvozden je ražanj navrtite,
0161 kako jagnje crno ispecite!"
0162 Pa još ćaše govoriti Vuče,
0163 ma iž njega duša ispanula.
