Smrt Vicka Bujovića
0001 V’jeće činu dvan’es’ Peraštana
0002 Sred Perasta, u stan Nikolića;
0003 Nije ovo od općine v’jeće,
0004 Neg’ je ovo urota potajna
0005 Od ovijeh peraških glavara
0006 Za pogubit’ Bujovića Vicka.
0007 Tri glavara od urote bjehu —
0008 Prvi zvan je Zmajevića Mato,
0009 A drugi je Štukanović Ivo
0010 A treći je Nikolića Mato;
0011 Druge devet nije treba kazat’.
0012 Kako stuvno donosi pridajstvo,
0013 Urotnici trpjet’ ne mogahu
0014 Usilnosti Bujovića Vicka,
0015 Zato njega htješe pogubiti.
0016 Ali kako knižna svjedočenja,
0017 On zamjera bješe zavidosti
0018 Rad’ junaštva i bogastva svoga,
0019 Zato druzi vidjet’ ne mogahu
0020 Da on bude viši od drugoga.
0021 Za uzroke sada zarečene
0022 Urotnici gore spomenuti
0023 Među sobom izgovor činiše:
0024 „Izađimo na Velju ulicu,
0025 Zadjedimo Balovića Krila,
0026 Koj’ je ono rođak Bujovića,
0027 Zanj će skočit’ Bujovića Vicko,
0028 U inadu Vicka pogubimo!”
0029 Pak zakletvom ovo potvrdiše.
0030 A kada bi ura iza podna,
0031 Izađoše na Velju ulicu,
0032 Blizu crkve Nikole Svetoga,
0033 Tu nađoše Balovića Krila,
0034 Tu s uvridjom njega zadjedoše;
0035 Zavada je zato učinila
0036 I u navlaš na bunu uzrasla.
0037 Trudjer prođe Bujovića d’jete,
0038 Što iđaše na na učionicu,
0039 I kad viđe zavadu početu,
0040 Puno straha domu se povrati
0041 I dokaza svojoj miloj majci
0042 Što dijete bješe vidijelo
0043 Od zavade Balovića dondom.
0044 Bujović se ustanuo bješe
0045 Iza spanja i sve to čujaše
0046 Što mu sinak majci kaživaše,
0047 Zato se je vele razljutio
0048 I sama se mača dohvatio,
0049 Dva je svoja djetića dozvao.
0050 „Na noge se, Dajko, i ti, Mato,
0051 Oružani hodite za mnome!”
0052 Šnjima izlazi izvan dvora svoga
0053 Bez oklopa na životu svome
0054 I on ide put Velje ulice,
0055 Kad je doš’o Burovića dvoru,
0056 Govori mu Rahovića Anđe
0057 Iz prozora od Bićkova dvora:
0058 „Ne hod’ tamo, Bujović’ rođače,
0059 Zavada se njeka učinila,
0060 Nemoj, Vicko, brate, poginuti!”
0061 A njoj Vicko na to odgovara:
0062 „Svi su moja braća Peraštani,
0063 Ne bojim se od zla nijednoga!”
0064 Kad je doš’o Zmajevića dvoru,
0065 Govori mu Zmajevića Jane:
0066 „Vico, sinko, doma se povrati,
0067 Tamo možeš, sinko, poginuti!”
0068 Odgovara Bujovića Vicko:
0069 „Nesuđena tašta moja draga,
0070 O šta ću se tamo pobojati,
0071 Svi su moja braća i kumovi?”
0072 A kad dođe Petrovića dvoru,
0073 Crnom su ga zemljom posipali,
0074 To se ne zna, ali mađijali
0075 Ali da se može domisliti
0076 Da se vrati na dvoru svojemu.
0077 Kad doprije kod Raškove kuće,
0078 Blizu crkve gore spomenute,
0079 Govori mu Raškovića Luže:
0080 „Ne naprijed, Vicko, dobro moje,
0081 Povrni se, ne hod’ naprijeda!”—
0082 „Tetka moja”, Vicko odgovara,
0083 „Tetka moja, već bremena nije!”
0084 Kad doprije na velju ulicu,
0085 Gdje ga čeku hudi urotnici,
0086 On zapita okornijem glasom:
0087 „Tko zadjede Balovića Krila
0088 Neka mi se sad očito kaže?”
0089 Odgovara Zmajevića Mato:
0090 „Ko god da je, al’ zadio nije,
0091 Nema tebi razloga predavat’!”
0092 I na maču postavi desnicu.
0093 Kad to čuje Bujovića Vicko,
0094 Na se odstupa, vadi mača svoga,
0095 Isto činu djetići njegovi.
0096 Tad ujedno silni urotnici
0097 Britke mače nadvor povadiše
0098 I na Vicka skupa napanuše
0099 Da bi njega na komade sjekli.
0100 Bujović je srca junačkoga,
0101 Ne boji se junak poginuti,
0102 I sasvijem da oklope nema,
0103 Opire se vrlo i junačno.
0104 Naibliže njega nasrnuše
0105 Štukanović i Zmajević Mato.
0106 Smiono se Vicko od njih brani,
0107 Ne da sebe junak dotaknuti;
0108 Štukana je u čelo ranio,
0109 Kožu mu je s čela odvrnuo,
0110 Koža mu je na oči panula.
0111 Stoga Štukan na se odmaknu se
0112 Dok podstavi kožu pod kalpakom,
0113 Pak opeta srće na ubojstvo.
0114 U koje se Vicko od njih brani
0115 I brani se za duga bremena,
0116 U to drugi dio urotnika
0117 Na Vickove djetiće udara
0118 Koji vrlo gospodara branu,
0119 A za sebe oni i ne haju.
0120 Ali im je to zaludu bilo,
0121 Zašto oni jadni poginuše.
0122 Jednoga su rane dopanule
0123 I pobježe smrtan u zvoniku;
0124 Tu su njega njeki dostignuli
0125 I nemilom smrti umorili.
0126 Oni drugi, braneć’ gospodara,
0127 S desne mu je strane poginuo.
0128 Svi su sadar na Vicka napali;
0129 Prema svijem silno opire se,
0130 Rane dava, ljute rane prima;
0131 Vas je u krvi junak ogreznuo
0132 I drug’jema čini ogreznuti.
0133 Ali što će jedan učiniti
0134 Suproć mnoštvu vrlijeh zlotvora,
0135 Koji su ga svuda okružili!
0136 Vidi junak svoju pogibiju,
0137 Vidi rane i krv prolivenu
0138 I da mu je obrana nestala,
0139 Poče sadar natrag uzmicati
0140 Eda bi se mog’o sačuvati
0141 U hram sveti Nikole svetoga,
0142 Gdje se uzda naći utječište;
0143 Zato križi mačem bez pristanka.
0144 Zato sjekom, zato bodimice,
0145 Zato ranja svoje urotnike
0146 Eda može puta otvoriti
0147 I u svetoj crkvi ubjegnuti.
0148 Ali mu je huda sreća bila,
0149 Bodna ga je rana dopanula,
0150 Ljuta rana u desno koljeno,
0151 Zato kleknu na zemljicu crnu
0152 I junački s koljena se brani
0153 Neufano što god više može.
0154 Tadar skupa zlotvori njegovi
0155 Pristupiše silno i neredno,
0156 Dadoše mu njekoliko rana
0157 Eda bi ga sasv’jem umorili.
0158 Kada viđe da će poginuti,
0159 Usnaži se u neufanje svoje,
0160 U pokonje svoje usiljenje,
0161 Skupi duha od junaštva svoga
0162 I junački na noge ustaje
0163 I zamuka iza svega glasa,
0164 Pak zamaha mačem na zlotvore,
0165 Među njima on se utisnuo —
0166 Koliko je svijeh odalio,
0167 Put crkve se hrlo uputio.
0168 Ali hude nesreće njegove:
0169 Crkve vrata biše zatvorena
0170 Kad imahu otvorena biti
0171 Običajno, kako vazda bjehu.
0172 U to njeki Vučićević Vuko
0173 Na tle bači britka mača svoga
0174 I tisnu se za jadnijem Vickom;
0175 Na vrata je njega dostignuo,
0176 S l’jevom ga je rukom dohvatio
0177 Za ovratak dolame njegove,
0178 Mali j’ handžar s desnom izvadio,
0179 Vicku ga je pod grlo zabio
0180 Nemilosno njemu govoreći:
0181 „Brijeme je, umri, usilniče!”
0182 Pade junak Bujoviću Vicko,
0183 Malo duhat, blizu smrti svoje,
0184 Sa osman’es’ na životu rana.
0185 Urotnici svi se razbjegnuše
0186 Iza zlobe koju dovršiše,
0187 A tu njeki koji dopriješe,
0188 Postaviše Vicka u nosilja
0189 I pon’ješe u Raškove dvore.
0190 Tu dopira fratar frančeskane,
0191 Hvata Vicka za desnicu ruku,
0192 Propetje mu prid oči pristavlja
0193 I govori: „Prosti zlotvorima,
0194 Prosti, Vicko, svojim ubojicam’
0195 Kako Jesus prosti svojijema!”
0196 Vicko j’ njega za ruku stisnuo,
0197 Nije jednom, nego i tri puta,
0198 Pak je mirno junak preminuo,
0199 Imajući od života svoga
0200 Četrdeset i devet godina.
0201 Kakav junak i vojnik je bio,
0202 Koliko je Vicko zaslužio
0203 Vojujući i krv prol’jevući
0204 Za prisvjetlu gospodu mletačku,
0205 To pismena svjedočanstva kažu
0206 Od rečene gospode mletačke
0207 Onda kad je Vicko vojevao
0208 Mlogo puta suproć uskocima,
0209 Proć Turcima i Neretvanima,
0210 Sveg po moru svoj’jem brodovima,
0211 I za vjerno ovako službenstvo
0212 Blagodarno mletačko vladanje
0213 Bio ga je učinio kneza
0214 Od Kumbura, uvjetovanika.
0215 A kad začu rečeno vladanje
0216 Od kakve je smrti poginuo,
0217 Rasrdi se u žalosti svojoj
0218 I ne moguć’ imat’ urotnike
0219 Za pedepsat’ njihovo zločinstvo,
0220 Progna svijeh iz države svoje.
0221 Pak oglobi kuću Nikolića
0222 I do crne zemlje razori je —
0223 Neka bude vazda uspomena
0224 Da se urota u nju učinila
0225 I pedepsa sudna učinila
0226 Za ubojstvo Bujovića Vicka.
