Smrt Arsena patrijara
0001 Razbole se Arsen patriare
0002 U čestitu Beču nemačkome,
0003 Kod njega se niko ne desio,
0004 Do vladike mudra Isaije
0005 I dva đaka, dva pisara mlada,
0006 Jedno srpski, a drugo latinski:
0007 Srpski jeste Sokolović Teša,
0008 A latinski Latinine Toma;
0009 Na smrt je se Arso razboleo,
0010 Pa govori mudru Isaiji:
0011 „Čedo moje, mudri Isaija,
0012 Ako mene suđen danak nađe
0013 U ovome Beču nemačkome,
0014 Nemoj mene ovde ostaviti,
0015 Kosti moje u zemlji nemačkoj,
0016 Već me nosi niz tio Dunavo,
0017 Do slavnoga Srema, zemlje ravne,
0018 Pod okrilje, pod Frušku planinu,
0019 Do našije srpski manastira,
0020 Do slavnoga mesta Krušedola,
0021 Te me onde saranite lepo!”
0022 To izreče, pa se rasta s dušom.
0023 Nad njim stoji mudri Isaija,
0024 Te mu čita samrtnu molitvu,
0025 On je čita, a suze proliva:
0026 „Patriare, velika žalosti!
0027 Patriare, i otac i majko,
0028 A gde tebe suđen danak nađe
0029 U ovome Beču nemačkome,
0030 Te te nemam s kime ožaliti,
0031 Nit’ te imam s kime ispratiti
0032 Bez našije srpski sveštenika
0033 I bez krasnog naroda rišćanskog! ”
0034 Pa pogleda na pisare mlade,
0035 A pisari knjigu napisaše,
0036 Poslaše je Jozepu ćesaru:
0037 „Svetla kruno, Josipe ćesare,
0038 Jasna zvezdo pod nebom na zemlji,
0039 Patriar se srpski prestavio
0040 U tvojemu Beču čestitome ─
0041 Daj ti mene tanku šajku lađu,
0042 Koju voze trideset vesala,
0043 Pa na vesli trideset momaka,
0044 I trideset ljuta granatira
0045 I četrjest ljuti muškatira,
0046 Da nosimo gospodarsko telo,
0047 Da nosimo da je naručio!”
0048 Kade belu knjigu napisaše,
0049 Ode knjiga od ruke do ruke,
0050 Dođe kralju i Josipu ćesaru,
0051 Pade mu bela knjiga preko krila.
0052 Josip ćesar u stolu seđaše
0053 I sa šnjime dvanajes’ sudija.
0054 Knjigu gledi Josipe ćesaru,
0055 Knjigu gledi, a suze proljeva,
0056 Pitaju ga dvanajes’ sudija:
0057 „Svetla kruno, Josipe ćesaru,
0058 Što je tebe te suze prolivaš?
0059 I dosad su knjige dolazile,
0060 Ali nisi suze prosipao!”
0061 Josip ćesar poče besediti:
0062 „Kako neću suze prosipati,
0063 Gospodar se srpski prestavio,
0064 U Beču se našem prestavio,
0065 Pak je naručio
0066 Da ga nose niz tio Dunavo,
0067 Do slavnoga Srema, zemlje ravne,
0068 Pod okrilje, pod Vrušku planinu,
0069 Do slavnoga mesta Krušedola!”
0070 A besedu dvanajes’ sudija:
0071 „Svetla kruno, Josipe ćesaru,
0072 Ako je se ovde prestavio,
0073 Gospod mu je dušu prevatio,
0074 A nama je telo ostavio;
0075 Da mi telo tamo ne puštamo,
0076 Već da telo ovde saranimo,
0077 Saranimo u Beču našemu!
0078 Pa ako li i tako nećete,
0079 A mi da ga u Rim odnesemo
0080 Do svetoga i Petra i Pavla,
0081 Da mi telo tamo saranimo
0082 Kod svetoga i Petra i Pavla ─
0083 I to jesu njini apostoli!”
0084 Knjigu gledi Josipe ćesaru,
0085 Jednu gledi, drugu lepšu piše:
0086 „Oj, vladiko, mudri Isaija,
0087 Ne dadu ti gospoda nemačka,
0088 Da nosiš telo de je naručeno,
0089 Već da telo ovde saranimo,
0090 Saranimo u Beču našemu,
0091 Pa ako li baš i tako nećeš,
0092 A mi da ga u Rim odnesemo,
0093 Do svetoga i Petra i Pavla ─
0094 I to jesu vaši apostoli ─
0095 Da ga onde lepo saranimo,
0096 Jel ga ne mož’ s mirom odneti
0097 Od madžarske mnoge neverije ─
0098 Oteće ti gospodarsko telo,
0099 Tamo ima devet eživota,
0100 Ljute braće kano i zmajeva,
0101 Oteće ti gospodarsko telo,
0102 Metuće ga na oganj na vatru!
0103 Kad uvate Arsen-patriara,
0104 Meneka je zazor i sramota,
0105 Kolik’ da će mene uvatiti,
0106 Baš ćesara u stolu mojemu!”
0107 Pa je belu knjigu pečatio,
0108 Na nju meće dvanajes’ pečata.
0109 Ode knjiga od ruke do ruke,
0110 A kad dođe mudrom Isaiji,
0111 Knjigu gledi mudri Isaije,
0112 Knjigu gledi, a suze proliva:
0113 „Patriaru, i otac i majko,
0114 Naše krilo od našeg zakona,
0115 S kime ću te ovde opraviti?
0116 Ne dadu te gospoda nemačka
0117 Da te nosim de si naručio,
0118 Do naši srpski sveštenika,
0119 I do naši srpski manastira!”
0120 Razdre knjigu nadvoje-natroje,
0121 Pa je drugu knjigu rukom svojom napisao:
0122 „Svetla kruno, Josipe ćesaru,
0123 Ne možemo mi tako prestati!
0124 Tri si žive vatre zapalio ─
0125 Jednu živu vatru zapalio
0126 Od Francuza, kralja francuskoga,
0127 A drugu si živu vatru zapalio
0128 Od Prajza, kralja prajskoga,
0129 Od onoga Perper-đenerala,
0130 A treću si vatru zapalio
0131 Od onoga kralja Brandibura,
0132 A četvrtu goru zapališ
0133 I od Srema i od ravne Bačke
0134 Od Potisja, tavna Pomoriža ─
0135 Tamo jesu Srbi vitezovi,
0136 Sve pod puškom i pod sabljom britkom ─
0137 I od naše krasne Slavunije,
0138 Po imenu grada Varadina!
0139 Već daj mene tanku šajku lađu,
0140 Pokupiću Srblje vitezove,
0141 Oću tebe do Beča dojezdit’,
0142 Upaliću sa četiri strane
0143 I tebe ću iz stola krenuti
0144 Kroz našega Arsen-patriara!”
0145 Ode knjia od ruke do ruke,
0146 Kada dođe knjiga Josipu ćesaru,
0147 Knjigu gledi Josipe ćesaru,
0148 A kad vidi što mu knjiga kaže,
0149 Vriško mu dade tanku šajku lađu,
0150 Koju voze trideset vesala
0151 I na vesli [trideset] momaka,
0152 I dade mu trideset granatira,
0153 I četrdest ljuti muškatira,
0154 Te poneše gospodarsko telo.
0155 Isprati ga gospoda nemačka,
0156 I sam ga je ćesar ispratio,
0157 Ispratio iz stola svojega.
0158 Otište se lađa niz Dunavo,
0159 Ode lađa od grada do grada,
0160 A kade lađa bila pod Požunom,
0161 Al’ iziđe devet ežovita,
0162 Ljute braće kako i zmajeva,
0163 Da oni otmu gospodarsko telo,
0164 Pa besjedu mudrom Isaiju:
0165 „Kraju stani, mudri Isaija,
0166 Da mi srpsko telo celivamo,
0167 Celivamo i darujemo!”
0168 Al’ je mudar mudri Isaije,
0169 Ne da telo Madžarom u ruke,
0170 Vriško lađu otište od brega,
0171 Ode lađa od grada do grada,
0172 Nigdi se ne sme ustaviti
0173 Od madžarske mnoge neverije.
0174 Zdravo, mirno beli Budim prođe,
0175 U Budimu zvona udariše;
0176 Ode lađa po sredi Dunava,
0177 Dokle dođe gradu Varadinu.
0178 U šancu zvona udariše,
0179 Glas dadoše u mesto Karlovce,
0180 U Karlovci zvona udariše.
0181 Išetaše gospoda rišćanska,
0182 I toliki srpski sveštenici
0183 I med njima vladika Stefane,
0184 Prevatiše gospodarsko telo,
0185 Metuše ga u lake intove,
0186 Na šes’ vrani konja brez belege,
0187 Pak intove crnim pokriše,
0188 Odneše ga mestu Krušedolu,
0189 I onde ga lepo saraniše
0190 U grobnicu Maksima vladike ─
0191 Gospodara lepo saraniše,
0192 Lepo okriliše,
0193 Kano našeg slavnog gospodara.