Smrt Janjina i Đurđeva
Dvore mete, lepa Janja, a suze roni,
Njoj dolazi lepi Pavle, mili devere,
Pa besedi lepi Pavle, mili devere:
„Što je tebi, lepa Janjo, mila snašice?
„Dvore meteš, suze roniš, to nije dobro." 5
Al' besedi lepa Janja, mila snašica:
„Što je meni, lepi Pavle, mili devere?
„Obnosi me tuđa majka Božjom nepravdom,
„Da ja ljubim tebe, Pavle, mila devera;
„Tvoja majka, prava žena, pravo govori; 10
„Id' u crkvu, Bogu s' moli, pravo govori."[1]
Slušao i Đurđu kneže iduć' iz lova:
„Ajde, ajde, lepa Janjo, sterat' ložnicu." —
„Ajde, ajde, Đurđu kneže, jošte je rano." —
„Ajde, ajde, lepa Janjo, neka je rano." 15
Tada ode lepa Janja sterat' ložnicu,
Za njom ide Đurđu kneže andžar oštreći,
A za Đurđem muško čedo vriskom vrišteći;
Al' besedi lepa Janja svom muškom čedu:
„Vrat' se natrag, muško čedo, svom belom dvoru, 20
„Danas majci suđen danak glavu gubiti."
Trže andžar Đurđu kneže iz itra lova.
Te pogubi lepu Janju steruć' ložnicu.
Pa otide Đurđu kneže u itar lovak,
Susrete ga mlađanićan Janjin braine, 25
I on nosi kitu ruže u desnoj ruci,
Te je daje Đurđu knezu u itrom lovu:
„Na ti, zete, kitu ruže iz desne ruke,
„Te ti podaj lepoj Janji, miloj sestrici,
„Jer je njojzi mila ruža od milog brata." 30
Al' besedi Đurđu kneže u itrom lovu:
„Oj Boga ti mlađanićan Janjin braine!
„Ako joj je i kad bila, sada joj nije:[2]
„Viti pleći zemlju meri, je li dugačka;
„Očicama zvezde broji, je li i mlogo." 35
Njemu veli mlađanićan Janjin braine:
„Il' od Boga, il' od tebe, moj mili zete?"
Al' besedi Đurđu kneže u itrom lovu:
„Nij' od Boga, već od mene, od kneza Đurđa."
Trže andžar mlađanićan Janjin braine, 40
Te pogubi Đurđa kneza u itrom lovu.
Gledao i lepi Pavle, mili devere,
Pa iziva staru majku iz beli dvora:
„Iziđ', majko, pred dvorove, te gledaj čudo:
„Kakav s' zajam uzajmila, vratio ti se; 45
„Kakvo s' seme posejala, i niklo ti je:
„U polju ti jelen leži, doma košuta,
„Kod košute živo lane, mrtvo kopile."[3]
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
