[Smilj Smiljana smilj po gori brala]
Smilj Smiljana smilj po gori brala,
smilje brala, pa je zalutala,
nalutala u gorici vojsku,
i pred vojskom njenog starešinu,
starešinu, Sibinjanin Janka. 5
Smilja Janka Bogom bratimila,
Višnjim Bogom i svetim Jovanom:
„Bogom brate, Sibinjanin Janko,
izvedi me iz gore zelene,
odvedi me do vode studene; 10
da operem moje belo lice,
da s’ napijem studene vodice.“
To je Janko za Boga primio,
izvede je iz gore zelene,
odvede je do vode studene. 15
Smilja savi skute i rukave,
pa se napi sgudene vodice;
a kad izmi to bijelo lice,
sinu lice, k’o u gori sunce!
Sva se gora u sjaj zaodela! 20
Tad’ govori Sibinjanin Janko:
„Kučko Smiljo, ’rđa te ne bila,
kad si znala da si tako lepa,
što si mene Bogom bratimila,
višnjim Bogom i svetim Jovanom?“ 25
I tu Janko kletvu pogazio.
I grehotu Bogu učinio,
Smiljanino lice obljubio!
Ljuto kune Smiljana devojka:
„Madžarine, prokleto koleno! 30
Ne došao zdravo sa Kosova,
ubile te devojačke kletve!“
I što reče Smiljana devojka,
što god reče, kod Boga se steče.
