* * *
[Smilje brala u gori devojka]
Smilje brala u gori devojka.
Smilj berući pute pogrešila
nagazila ajdučke putine.
Susrete je ajdučki vojvoda.
Moli mu se lijepa devojka: 5
— „Bogom brate, ajdučki vojvoda!
Izvedi me iz gore zelene,
odvedi me na vode studene."
Vojvoda joj bratstvo prifatio,
izveo je iz gore zelene, 10
odveo je na vode studene.
Ode junak, vode da s’ napije,
a devojka lice da omije.
Sijnu lice, kao vrućo sunce.
Stade junak da se Bogu moli: 15
— „Daj mi, Bože, jednu t’mnu noćcu!
Da obljubim lijepu devojku."
Kako junak Bogu se molio,
Bog mu dade jednu t’mnu noćcu,
te obljubi lijepu devojku. 20
Ljubio je do polovin noći,
od ponoći zmijom se stvorila,
s’vi mu se oko grla bela.
Moli joj se ajdučki vojvoda:
— „Čuješ li me lijepa devojko! 25
Makni mi se od grla bijela,
„Uvi mi se oko desne ruke."
No govori lijepa devojka:
— „Ne mičem se, ajdučki vojvodo,
ne mičem se od grla bijela, 30
vodiću te od grada do grada,
da se čudi malo i veliko,
da se čudi, ka’ se sestra ljubi."
|
|
Reference
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 146-147.