SLUČAJNI SASTANAK
Molilo me srce da vama pristupim,
Setiv se na prošlost u bolu potajnom,
Da bar za trenutak muke mu iskupim
Na sastanku s vama, sastanku slučajnom.
Dan rastanka grozni nas davno ne deli:
Na neravnom putu života i strasti
Mi smo skoro bračni venac skupa spleli,
Pijući pod njime iz pehara slasti.
Ali u tom času ljubavnih radosti
Grom sudbine puče, pun mnoge strahote,
Raskide nam cvetne veze bez milosti
A iz sretnih ruku slatki pehar ote . . .
Sad, kad sahne plamen na mojim usnama
A u srcu puhor sagorenih nada,
U nevernom svetu ja sam opet s vama:
Slučajna nagrada za niz dugih jada —
O, da znadem samo da l' vas prošlost muči!
Kad vaš dubok pogled nit mi radost nudi,
Nit zbunjeno srce potajno me uči
Kakav da vam pozdrav izvijem iz grudi.
Ne znam da l' da kažem: zlobe više nema,
Vratimo se, nevo, sa dugoga puta
Tamo, gde nam usud skromnu radost sprema
Na majini tihoj samotnoga kuta!
Al vaš pokret tihi, vaša duša mila
Kao da mi šapće: zaboravi tugu.
Zajedničko groblje davno je prelila
Na rastanku suza — traži prošlost drugu,
Ja ljubavi nemam, sve je, sve je tamo —
O, ja jedno znadem: da bih pred vas kleko
I plakao gorko, kad se setim samo
Da smo tako blizu pa ipak daleko . . .
Subotica 1893.