Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.
izvor: AVII, NAV-T-311, r. 192, s. 802—12.
napomene:
DM - Draža Mihailović
SDK - Srpski dobrovoljački korpus
RZK - Ruski zaštitni korpus
Ic/AO, str. pov. 6810/44
STROGO POVERLjIVO
5 primeraka
3. primerak 188c/VIII
Beleš k a
sa izlaganja komandanta Jugoistoka, gospodina general-feld-maršala barona fon Vajksa kod firera 22. 8. 1944 (17,45 — 20,00 časova)
Učesnici: F i r e r
general-feldmaršal Kajtejl, general-feldmaršal baron fon Vajks, rajhsfirer SS, ministar spoljnih poslova Rajha, poslanik Nojbaher, general-pukovnik Jodl, general artiljerije Varlimont.
1.) General-feldmaršal baron fon Vajks iznosi, oslanjajući se na belešku sačinjenu za izlaganje kod firera, vojne posledice za srpsko područje, koje proizlaze iz razvoja situacije u Bugarskoj. Uz čitanje bugarskih radiograma, prisluškivanih izviđanjem sredstvima veze, koji upućuju na to da se kao efekat govora bugarskog premijera Bagrjanova može očekivati uskoro povlačenje 1. bugarskog operativnog korpusa iz Srbije, on ukazuje
a) na dosadašnje slabo držanje bugarskih trupa prema bandi;
b) izražava da će, usled povlačenja Bugara iz područja koje oni sada okupiraju, veliki delovi Srbije biti neposednuti.
Gospodin komandant Jugoistoka utoliko zauzima stav prema ostalim snagama koje ostaju u tom području (SDK i RZK) što priznaje do sada u borbenom i ideološkom pogledu pozitivnu vrednost SDK, no moli da se efekat krize u vezi DM ne ispusti iz vida; borbenu vrednost RZK, koji je velikim delom po godištima prestar, on ocenjuje samo kao neznatnu.
2.) U vezi sa tim, gospodin komandant Jugoistoka iznosi najnoviji razvoj situacije neprijatelja u Srbiji (vidi belešku o izlaganju). U celini se uz to utvrđuje da a) je Tito spoznao da svoje velike političke ciljeve može da postigne sanio zaposedanjem Srbije,
b) je našim akcijama protiv neprijatelja — Tita, koji je upao i koji povrh toga stoji spreman na granicama, u praksi postignuto razdvajanje Titovih grupacija u 3 grupe, uspeh, koji je prvobitne generalne planove Tita suštinski osujetio,
c) snabdevanje Titovih bandi usleđuje od strane Anglo-Amerikanaca u znatnom obimu (čitanje priloga u izvodu) i prema opremi oružjem četničkih bandi stoji u odnosu koji je znatno nepovoljniji za četnike,
d) 1. brd. div., pri razvoju celokupne situacije kakva se očekuje, može da bude samo privremeno stavljena na raspolaganje za borbu protiv bandi. 'Posledica povlačenja bugarskog 1. operativnog korpusa, s jedne strane, kao i razvoja situacije u pogledu bandi u Srbiji, s druge strane, može, uz sve svoje reakcije, naročito u odnosu na saobraćajne puteve u Srbiji i prema Grčkoj, da bude samo dovođenje naših novih snaga.
Pri tom se u prvom redu radi o tome da se s njima preuzme
a) saobraćajne puteve,
b) zahvatanje u zemlji, žetva, rudno blago, i
c) zaštita privrednih preduzeća koja su od naročite važnosti za naoružanje.
3.) Izlažući ponudu Nedić — DM u njenim glavnim tačkama, gospodin komandant Jugoistoka ukazuje onda na efekat koji bi nastao usled načelno odbijajućeg držanja prema ponudi (vidi belešku o izlaganju).
Pri oceni motiva koji su doveli do ponude Nedić — Draža Mihailović, gospodin komandant Jugoistoka ukazuje a) na neosporno postoječe ugrožavanje svih nacionalnih Srba, čijim se spikerom Nedić napravio kao osvedočeni srpski nacionalist, s jedne strane, i anglomrzac, s druge strane,
b) na ličnost DM, koji je u stvarnosti vođa svih antikomunističkih i za borbu voljnih elemenata Srbije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u njemu želi da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja, i s obzirom na kasniji vojnički i politički razvoj u Srbiji, želi da svojoj ličnosti nametne svaku političku suzdržljivost. Kad DM, iz nužde, zbog situacije u kojoj se nalazi, danas više-manje ultimativno zahteva municiju i oružje, to se, na osnovu dosadašnjih iskustava, može biti ubeđen da će on to oružje i municiju upotrebiti u borbi protiv Tita. Za razmišljanje je međutim to što, pri slaboj disciplini četničkih bandi, a pre svega pri nedostatnoj disciplini u pogledu vatre, ne može da garantuje potpuno iskorištenje mogućnosti oružja u tehničkom pogledu.
4.) Na poseban interes firera nailaze podaci gospodina komandanta Jugoistoka o efektu neprijateljskog raspoloženja bandi DM protiv privrednih interesa okupacione sile. Podaci koji su u vezi s tim izneti u izvodu o obimu zahvatanja iz zemlje (vidi belešku o izlaganju) pritom nedvosmisleno osvetljavaju
a) nužnost da se učini sve, da bi se održao dosadašnji obim
b) zahtev za dovođenjem daljih nemačkih snaga.
5.) I ne čekajući na političko izlaganje specijalnog opunomoćenika Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok, firer odmah zauzima stav prema izvodima gospodina komandanta Jugoistoka. Firer pri tom ukazuje načelno na dva bitna momenta, i to:
a) na efekat, koji će se praktički pokazati iz isporuka oružja i municije četnicima,
b) na pojave, koje će doći do izražaja u budućnosti, pri pozitivnom stavu prema celokupnim srpskim zahtevima.
U detaljima:
a) Po mišljenju firera, činienica je da Englezi ne mogu da isporučuju oružje DM jedino iz straha pred Staljinom, čiji je izaslanik u Hrvatskoj Tito. Oni bi se time doveli u momentanu opoziciju prema Rusiji. Usled toga su, verovatno, sugerisali Srbima da oružje, koje će bez sumnje biti upravljeno protiv Staljina, pribave od Nemaca. Ono će, međutlm, jednom kasnijom prilikom — to firer posebno naglašava — biti upravljeno protiv Nemaca. Ja sam se, tako je firer rekao, dosta dugo morao boriti protiv shvatanja da se narodi Istoka mogu s uspehom angažovati u borbi. Uvek su mi ponovno iznosili da je moguće pouzdati se u njih bez naročitog razmišljanja. Danas mogu da ukažem na držanje tih naroda Istoka pri borbama u povlačenju Grupe armija "Centar", kao i u Francuskoj, koje je opravdalo moje stanovište. Nema pouzdanja u te ljude!
b) Na Balkanu treba u suštini rešiti hrvatsko, srpsko i bugarsko pitanje. U vezi s tim ja bih, reče firer, utvrdio sledeće: ;
b1) Hrvati nemaju nikakvu predstavu o državnosti i neće je niikad ni moći imati. Onaj ko je 500 godina bio bez nje, ne može se nikad ni razviti u državu. Kasnije jednom doći ćemo na to, da Hrvatsku inkorporiramo u Rajh ili da iz nje napravimo protektorat. Danas možemo u najmanju ruku — a to u suprotnosti prema ostalim balkanskim narodima — samo prividno ići zajedno sa sadašnjom hrvatskom vladom.
b2) Srbi su narod koji je određen da ima državu i koji je kao narod održan. Njihova ideologija je veltkosrpska i u njima postoji bezobzirna otporna snaga. Pri jednoj takvoj upotrebi, oni će uvek zastupati velikosrpsku ideju. Ono što dolazi iz Beograda znači opasnost. Ja sam 1941. godine učinio Srbima ponudu koja je bila neuobičajena. Ja sam samo zahtevao da ostanu neutralni i za to sam im obećao povoljniju cenu nisu mogli da dobiju. U stvarnosti je međutim došlo do razvoja koji nikako ne odgovara toj velikodušnoj ponudi. Uostalom, ukazujem na to da, ako danas ponovno uspravimo Srbiju, Hrvatska propada. Tito jest i ostaje komunista, i on zastupa jugoslovensku ideju. No njegov će cilj pritom biti da dobije oslonac na Rusiju. Za mene ne postoji sumnja u pogledu toga da će Tito, kad taj željeni cilj jednom postigne, svu inteligenciju poubijati. Pobeda Tita šači stvaranje komunističkog režima, koji će jugoslovenske narode izručiti Staljinu. Engleska, i to je za mene jasno, želi nacionalnu Srbiju, a povrh toga nastoji da i Hrvatsku dobije u svoje ruke. To isto važi i u pogledu Grčke, a možda i Bugarske. Engleska danas više no ikad dejstvuje prema načelu: "U nuždi đavo svašta pojede". Ako bi mi s naše strane pristali na srpsku ponudu, i ako bi im stavili na raspolaganje oružje i municiju, onda, doduše, verujem da će se Srbi s uspehom boriti protiv Tita. No isto tako sam ubeđen da će onda velikosrpska ideja odmah ponovno da zaplamti na našu štetu. A to je nepodnosivo. Srbi se nikad ne bi odrekli velikosrpske ideje.
7.) Potrebu da se obezbede saobraćajni putevi i privredna preduzeća u Srbiji, firer priznaje. S tim u vezi postoji namera,
a) da se SS-konjička divizija, koja se u ovom času nalazi u formiranju u Mađarskoj, prebaci na područje Srbije. Njena jačina, po ličnom sastavu, iznosi 13.500 ljudi, od kojih su 4 Nemci iz Rajha a 4 folksdojčeri. Broj konja iznosi samo 6.000. Diviziji treba da budu dodeljeni, uz personal koji već postoji i koji je za to izvežban, jedan divizion jurišnih topova i jedna četa tenkova ("Škoda"),
b) da se policijski puk koji postoji u Srbiji popuni do punog nivoa. Povrh toga, treba da mu se pridoda teško oružje i jedna četa jurišnih topova (15 škoda).
c) Da se 5 tvrđavskih bataljona, koji će biti spremni između 25. i 31. 8, prebace u područje Srbije,
d) da se ispita pitanje prebacivanja daljih turkmenskih bataljona,
f) da se stavi na raspolaganje Skola za borbenu obuku u Nišu, koja će, kako se predviđa, u kratkom roku biti slobodna.
8.) Šta će biti s Bugarskom, to sada još nije potpuno jasno. Držanje je labilno. Na žalost, isporučene su znatne količine oružja, koje će sad, slično kao kod Finaca i kod drugih naroda, za nas biti izgubljeno. Protiv Turaka će se Bugari verovatno boriti, ali do toga jedva da će još doći. Međutim, borbena vrednost Bugara protiv Slovena mora da se oceni kao vrlo neznatna.
Najveća intrigantkinja u Bugarskoj jest, tako je izložio firer, kraljica, za koju sam ubeđen da je sukrivac za smrt svog muža kralja Borisa. Ja sam spreman da po pitanju nekog unutrašnjeg prevrata, koji bi međutim morao da usledi u najkraćem roku, dam svoj pristanak.
(Tom pristanku firera prethodila je kratka diskusija s rajhsfirerom SS i ministrom spoljnih poslova Rajha, pri čemu je prvi obećao da će za nekoliko dana predložiti odgovarajući plan, a poslednji je ukazao na to da je jedan takav poduhvat, kojem on nije protivan, moguć samo ako postoje odgovarajuće sopstvene trupe i spremnost bugarskih jedinica.)
9.) Zaključujući, firer je ustanpvio, da on
a) nema ništa protiv "malih taktičkih manevara" s pokretom DM,
b) da zatraženo formranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.
10). Specijalni opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok zastupao je lični integritet i lojalnost Nedića, koji se nesumnjivo 100% stavio na nemačku stranu i pri tom nedvosmisleno antiengleski eksponirao. U pogledu DM-četnika sigurno je da su antikomunistički [raspoloženi] iz razloga svojih nacionalnih potreba, tako da je njihovo angažovanje u borbi protiv crvenih bandi na našoj strani moguće i, zbog pohtičkog i vojničkog značaja srpskog centralnog prostora za celokupnu situaciju na Balkanu, dotle potrebno dok naše snage ne budu dovedene. Razumljivo je da saradnja s njima nikad ne bi smela da ide dotle da im se prepusti zaštita apsolutno životno važnih objekata. To važi u prvom redu za železnice u ugroženom južnosrpsko-makedonskom području, koje u svakoj situaciji mogu pouzdano da budu zaštićene samo od strane nemačkih trupa.
Pokušaj specijalnog opunomoćenika Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok da po fireru ograničenu mogućnost — mali taktički manevri — jedne saradnje s četnicima proširi do generalne punomoći za komandanta Jugoistoka, nije uspeo.
Dostavljeno:
Načelnik
1a
KTB
Vojnoupr. k-t
Spec. opun. Min. sp. poslova za Jugoistok