Trinaesta pojava
◄   Dvanaesta pojava Trinaesta pojava Četrnaesta pojava   ►

Trinaesta pojava
 
 
STEFAN, MARKO, RATKOVIĆ, SILAĐIJA, STEPAN TOMA, STEPAN TOMAŠEVIĆ, DMITAR RADOJEVIĆ, vojvode madžarske, srpske i
bosanske.
Silađija i dva madžarska velikaša ulaze u razgovoru, trgnu se spaziv Stefana i
pitaju pogledima.
Stepan Tomašević ulazi s jednim vojvodom iz Srbije; ne obraća pažnju na Stefana.
Srpska vlastela ulazi; spaziv Stefana, meñu njima nastaje žagor. Stepan Toma je u razgovoru sa Radojevićem — ne obraća pažnju na Stefana.
STEPAN TOMA
(ulazeći)
Toj stvari mislim nije mesto sad.
RADOJEVIĆ
Sve stare priče: »Rešiće se.« Kad?
STEPAN TOMA
Kad vreme bude. Sada važna stvar
Traži da ovde prenosim se sav.
RADOJEVIĆ
Ljubavnu srnu kad zaslepi žar,
Tad i ne gleda kud se šeće lav.
STEPAN TOMA
Dva posla neću da rešavam sam.
Madžar za vratom, Turčin oštri rez
Svog mača, kojim nameće mi sram,
A i milanski spleo me je knez. . .
RADOJEVIĆ
Jer kraljevska je okaljana reč:
S jednim ugodor, s drugim sklapaš brak.
To je uvreda, knez je besan sad,
Razlog je za to opravdan i jak.
STEPAN TOMA
Ja, kralj nema reči, narod ima to,
Jer kraljem narod gospodari avaj,
Jer narod smožden bosonog i go
Krvlju i znojem dvorski plaća sjaj,
I ti još mispiš. . .
RADOJEVIĆ
Ne, nego ja znam
Da se tim samo zamazuje sve.
Protiv svadbe se buni narod sam,
On, što pod mačem Azijata mre.
Zar tim narodu pripremate spas
Kad strameni zaplićete jače?
Svadba, kad zemlja sva krvava plače:
»Smrt ali časna!« 
STEPAN TOMA
Smešne reči te
Začudiše me. I to veliš ti?
Ko drugi tako reći meni sme?
Ja velim jednu, a ti na to tri!
STEPAN TOMAŠEVIĆ
(Silađiju)
Zar opet tužba, kneže, protiv vas?
Vojnici vaši opet kvare red,
Od ženskih nekih čudan dopre glas. .
SILAĐIJA
Koješta.
STEPAN TOMAŠEVIĆ
Kneže, jedan mladić bled,
Došavši k meni. . .
SILAĐIJA
Ne verujte vi,
To potplaćeni, željni cekina,
Poroke sramne nama pridaju
Na štetu naših vojnih vrlina.
RADOJEVIĆ
Zar se to, kneže, vrlinom zove,
Kojom se vaši junaci diče,
Da lov nelovljen za sebe love
Te ceo narod zbog toga viče. . .
SILAĐIJA
Pa gde je dokaz? — Bajke i lriče.
— Najzad i to će prestati, kneže.
No ko bi smeo da se obveže
Da će platiti te reči brze,
Ako kroz samo godinu dana,
Nove vladare oni ne mrze
Što danas mrze nas i sultana?
STEPAN TOMA
Ja ću pristati. Prijatelj sam vaš.
Ali po cenu uprave svoje
Ne trpim. Uši to para moje.
Baš ovu kesu. . .
(pruži jednu kesu s novcei)
SILAĐIJA
Ovu kesu baš?
STEPAN TOMA
Da, nju, ne vraćam. Njoj ću drugu dati.
Pristajete li?
SILAĐIJA
Primam. Jemac?
STEPAN TOMA
Ja.
Reč moja. Malo? Malo kome da se da?
Čoveku pravom koji će znati. . .
SILAĐIJA
Kralju, ja mislim i reč je dosta.
Ne prevari me to ubeñenje,
Ispuniće.
STEPAN TOMA
Kneže, ja dajem,
Ma šta narodno zborilo mnenje.
No mislim...