Skula se u zmaja pretvorio
0001 Kupi družbu Banović-Sekule,
0002 Da će s njome u gore zelene,
0003 Pa prikupi konje i junake,
0004 Da će sjutra putovati rano.
0005 Pod kulom su u skupu družina,
0006 A u kuli Sekul sanka spava.
0007 Kad je s jutra b’jelo jutro bilo,
0008 Podranio Banović-Sekule,
0009 A izađe pod kulu tanahnu,
0010 Po družini tajn pod’jelio:
0011 Hljeba, mesa, vina i rakije.
0012 Kad evo ti sestre Sekulove,
0013 Pa Sekula brata zaklinjala:
0014 „O Sekule, moj jedihni brate!
0015 Zaklinjem te nebom visokijem,
0016 I na nebu suncem i mjesecom,
0017 I našijem Bogom milosnijem,
0018 I bijel’jem ml’jekom materin’jem
0019 Da s’ ostaviš hoda od planine,
0020 Da ne ideš zelenu u goru!
0021 Što sam noćas u sanu sašnjela,
0022 Zlo sam šnjela, a gore vidjela:
0023 Da si pošo u goru s družinom,
0024 Sva se družba zdrava povratila,
0025 A od tebe ni traga ni glasa,
0026 Nego došo dorat i oružje!“
0027 A Sekul se s njome podruguje:
0028 „N’jesi luda, Mare, sestro moja!
0029 N’jesi luda, što govoriš ludo?
0030 San je sklapa, a Bog je istina,
0031 U san nikad vjerovat ne valja.
0032 Ja ću poći u goru s družinom,
0033 Ja ću poći i opeta doći.“
0034 To govori Banović-Sekule,
0035 Al ne reče Sekul: „Ako Bog da!“
0036 Neg podigne njegovu družinu,
0037 S njima ode niz rosne livade.
0038 Al se sestra da ostavi ne će,
0039 Za njim trči niz rosnu livadu,
0040 Vješa mu se konju oko vrata:
0041 „Vrat’ se dvoru, rođeni moj brate!
0042 Komu hoćeš mene ostaviti,
0043 Koja nemam do Boga nikoga,
0044 Nego tebe brata jedihnoga!
0045 Da ti bi mi jadnoj poginuo,
0046 Uz koga bi mene ostavio?“
0047 A kad vidi Banović-Sekule,
0048 Da s’ od konja ostaviti ne će,
0049 On poteže gvozdenu kandžiju,
0050 Svoju sestru po rukama bije,
0051 I govori Banović-Sekule:
0052 „Pušti konja, jadna sestro moja!
0053 Da putujem mojom za družinom.“
0054 Kada njojzi bati dodijali,
0055 B’jele joj je nagrdio ruke,
0056 Od dobra sekonja otpuštila,
0057 A od jada na travu padnula,
0058 Sekul udre konja naprijeda
0059 I otide zelenu u goru.
0060 Zdravo dođe u goru zelenu,
0061 A u goru na vodu studenu,
0062 Tu na vodi kolo vila b’jel’jeh.
0063 Kad Sekula ugledala vila
0064 Nagorkinja, koja kolom vlada,
0065 Iz divna se kola ispuštila,
0066 Do Sekula vila dolećela,
0067 Pa Sekulu vila govorila:
0068 „Dobar došo, Banović-Sekule!
0069 Ja sam vila i Boga molila,
0070 Da te vidim gori u zelenoj.“
0071 Govori joj Banović-Sekule:
0072 „Prođ’ se mene, od planine vilo,
0073 Otpušti se od mojega konja!
0074 Izvadit ću britku sablju moju,
0075 Hoću, vilo, udariti tebe.“
0076 Al Sekulu vila govorila:
0077 „Jadan bio, Banović-Sekule!
0078 Ne ćeš jadan ni gledati na me,
0079 Ne ćeš više vidjeti Sibinja!“
0080 To izreče vila nagorkinja,
0081 B’jela vila zatravi Sekula,
0082 Od junaka učinila zmaja,
0083 Odvede ga u zelene gore,
0084 Sekul cvili, govori družini:
0085 „Družbo moja, mila braćo moja!
0086 Kad pođete dvoru bijelome,
0087 Pozdravite jadnu sestru moju,
0088 Da me više vidjet nigda ne će,
0089 B’jela me je vila zatravila,
0090 Ljutim me je zmajem učinila.“
0091 Kad to čula družba Sekulova,
0092 Teško su se družba prepadnula,
0093 Pobjegoše dvoru bijelome,
0094 Odvedoše konja Sekulova.
0095 Sam pobježe dorat niz planinu.
0096 Kad vidjela sestra Sekulova,
0097 Trkom trči niz rosnu livadu,
0098 Pa se konju vije oko vrata:
0099 „Gdje si, doro, moja b’jela vilo!
0100 Gdje si brata moga ostavio?“
0101 U to doba družba Sekulova.
0102 A da vidiš lijepu djevojku,
0103 Gdje pred družbom na koljena pade.
0104 Zaklinje ih nebom visokijem,
0105 A na nebu suncem i mjesecom:
0106 „O družino, mila braćo moja,
0107 Biste li mi pravo poviđeli,
0108 Gdje Sekula jeste ostavili,
0109 Gdje je meni Sekul poginuo?“
0110 Govori joj družba Sekulova:
0111 „L’jepa Mare, sestro Sekulova!
0112 Rada bismo kazat dobre glase,
0113 Ma ne ćemo, neg pravo kako je,
0114 Primi glase ove za najbolje:
0115 Kad smo došli u goru zelenu,
0116 A u goru blizu vode hladne,
0117 To na vodi kolo vila b’jel’jeh,
0118 Iz kola se vila ispuštila,
0119 Po imenu vila nagorkinja,
0120 Sekulu se konja uhvatila
0121 I govori vila nagorkinja:
0122 „ „Došo dobar, Banović-Sekule!
0123 Ja sam vila i Boga molila,
0124 Da te Bog da u zelenu goru.
0125 Što sam vila u Boga prosila,
0126 Eto vidim, da sam isprosila.“ “
0127 Pak uhvati konja Sekulova.
0128 Sekul b’jeloj vili govorio:
0129 „ „Pušti konja, b’jela vilo moja!
0130 Povadit ću britku ćordu moju,
0131 B’jelu ću te pogubiti, vilo!“ “
0132 A Sekulu vila odgovara:
0133 „ „Jadan bio Banović-Sekule!
0134 Ali ne ćeš ni gledati na me,
0135 A nego li, da pogubiš mene!“ “
0136 Pa ga b’jela vila zatravila,
0137 Učini ga zmajem ognjenijem,
0138 Odvede ga u zelene gore.
0139 Jadan Sekul iz gorice viče :
0140 „ „Hod’te s Bogom, mila braćo moja!
0141 Pozdravite jadnu sestru moju,
0142 Da me više vidjet nikad ne će.“ “
0143 Kad točula sestra Sekulova,
0144 Kose kida, grdi lice b’jelo,
0145 I govori sestra Sekulova:
0146 „O moj brate, ljuta rano moja!
0147 Koliko ti govorenje moje,
0148 Prokleto ti neslušanje tvoje,
0149 Da sam jadna čudan san sašnjela,
0150 Jadno šnjela, a gore vidjela,
0151 Eto mi se sanak iskobio!“
0152 Pa potrči kulu u bijelu,
0153 Pa donese zoba i sijena,
0154 Dava dobru konju Sekulovu.
0155 Ide mlada u zelenu goru,
0156 Do studene vode dolazila,
0157 Cvili jadna kako zmija ljuta,
0158 Ište brata oko vode hladne,
0159 Niti ga je, nit od njega glasa.
0160 Ma se mlada, da ostavi ne će,
0161 Nego ide po gori zelenoj,
0162 Svaki danak za godinu dana.
0163 Kadar dana godinica prođe,
0164 Dođe mlada u gore zelene,
0165 Teško cvili oko vode hladne
0166 I Sekula brata spominjala:
0167 „O Sekule, ljuta rano moja!
0168 Ja te ne ću vidjet više nikad,
0169 Cvileći ću oči izgubiti,
0170 Od jada će srce uvehnuti!“
0171 Tad je njeko iza vode zove:
0172 „Mare l’jepa, sestro Sekulova!
0173 Ako želiš vidjet brata tvoga,
0174 Ne išti ga oko vode hladne,
0175 Cvilit nemoj, jer ga naći ne ćeš.
0176 B’jela ti ga vila zatravila,
0177 Da ga više naći nikad ne ćeš.
0178 Nego hajde s drugu stranu vode,
0179 Pak pogledaj s onu stranu vode,
0180 Hoćeš vidjet visoka kamena,
0181 Pred kamenom zmiju šarovitu,
0182 A pokraj nje zmajića maloga,
0183 Pokraj njega zmaja velikoga.
0184 Ak’ je tebe porodila majka,
0185 Da se možeš pouzdat u srce,
0186 Da otpenješ puce pod gr'oce,
0187 Da prehitiš desnom i lijevom,
0188 I da ugneš u njedra bijela,
0189 Ono troje u tvoja njedarca,
0190 Pa sapenji puce pod grl'ce,
0191 A prekriži dvije ruke tvoje,
0192 Dvije ruke preko prsi tvoj’jeh.
0193 Koga putem stigneš ol susretneš,
0194 Nemoj kazat, draga dušo moja!
0195 Đe si bila, ni što si činila,
0196 Ni što nosiš u tvoj’jem njedrima,
0197 Nego hajde u dvore bijele,
0198 Sekulove u b’jele kamare,
0199 Pak otpenji puce pod gr'oce,
0200 Pak istresi iz tvoj’jeh njedara
0201 Sekulove meke na dušeke,
0202 Pak bijele zatvori kamare.
0203 Kada sjutra b’jela zora bude,
0204 Ti otidi b’jele do kamare.“
0205 Kad to čula sestra Sekulova,
0206 Pođe mlada s drugu stranu vode,
0207 Visoki je kamen ugledala,
0208 Bliže njega prehodi djevojka
0209 I pogleda pred studenu st’jenu,
0210 Ugledala viline mađije,
0211 Prepala se zmije šarovite.
0212 Pa pobježe lijepa djevojka
0213 I zakuka kako kukavica:
0214 „Ajme meni, jadna moja majko!
0215 Gruba ti je zmija krugatica,
0216 Strah je mene, mila moja majko!
0217 Stavit ljute u njedarca zmije,
0218 Strah je mene zmije krugatice!“
0219 Na se mlada pobjegne djevojka,
0220 Pa se opet na se povratila.
0221 Opet pođe s onu stranu vode,
0222 Pak pogleda pri studene st’jene,
0223 Opet gleda zmiju šarovitu.
0224 Kako je je zmija prepanula,
0225 Opet se je na se povrnula,
0226 Iz tanahna grla pocvilila:
0227 „Ajme meni, mila moja majko!
0228 Da ja znadem sestra Sekulova,
0229 Da ću igda vidjet brata moga,
0230 Ljuta zmija zaklala nek bi me!“
0231 Pa se opet trećom povrnula,
0232 Opet dođe pred studene st’jene,
0233 Pa pokleče na svoja koljena
0234 I raspinje puce pod gr'ocem,
0235 Pa prihiti desnom i lijevom,
0236 Pa uvali u njedarca zmiju,
0237 A za njome zmajića maloga,
0238 Pa za njime zmaja velikoga,
0239 Pa sapinja puce pod gr'oce,
0240 Još prekriži dvije ruke svoje
0241 Preko prsi, đe su zmije stale,
0242 I pospješno b’jelu dvoru ide.
0243 Koga putem stiže ol susreta,
0244 Nikome mi ništa ne kaživa,
0245 Đe je bila, ni što je činila,
0246 Ni što nosi b’jel’jem u njedrima.
0247 Kadar dvorubijelome dođe,
0248 U kamare ide Sekulove,
0249 Otpinjala puce pod gr'oce,
0250 Pa na dušek iskrenula zmije,
0251 Pa zatvori bijele kamare.
0252 U kamare ne ulazi više,
0253 Dokle zora ne zab’jeli b’jela.
0254 Kad je zora b’jela zab’jelila,
0255 Ide Mare, sestra Sekulova,
0256 Na kamare b’jele Sekulove.
0257 Kad otvori od kamare vrata,
0258 Na meki je dušek pogledala,
0259 Što će Mare na dušeku naći?
0260 To ne nađe zmije šarovite,
0261 Nego b’jele nagorkinje vile;
0262 Ne nahodi zmajića maloga,
0263 Neg Sekula, sina malahnoga;
0264 Ne nahodi zmaja velikoga,
0265 Neg Sekula, brata rođenoga.
0266 Kad vidjela sestra Sekulova,
0267 Grlila ih rukam bijelijem,
0268 Celivala ustim medenijem,
0269 A najviše vilu nagorkinju:
0270 „Dobra došla, mila nevo moja!
0271 Jesi moga brata zatravila.
0272 Hvala tebi, vilo nagorkinjo!
0273 Kada si se meni smilovala,
0274 I na mene i na suze moje,
0275 Moga brata na dvore dovela,
0276 Da ja vidim mila brata moga!“
0277 S b’jelom se je vilom milovala,
0278 U ljubavi s njome počivala,
0279 Kak’ i s bratom svoj’jem rođenijem
0280 I s njegov’jem sinom malenijem.
