Skopljak vojšti na Šumadiju
0001 Knjigu piše paša Skopljanine,
0002 I posla je Kolašinu gradu,
0003 A na ime begu Mušoviću:
0004 „More ču li, bego Mušovića!
0005 „Jes’ li čuo, je l’ ti ko kaževa’:
0006 „Ka’ je Turska zemlja propanula
0007 „Od silnoga vojvode Đorđije,
0008 „I kršnoga Mutapa Lazara?
0009 „Poprštiše Tursku sirotinju,
0010 „Posjekoše tridest muselimah,
0011 „Prifatiše tridest palanakah.
0012 „Ti se, bego, dobri junak kažeš,
0013 „I još fališ Kolašinske Turke,
0014 „A tako mu Muhameda sveca!
0015 „Da ti znadeš, bego Mušovića,
0016 „Kakovi su Vlasi Šumadijnski,
0017 „A da dođe Mutape Lazare,
0018 „Da uljeze Kolašinu gradu,
0019 „Primio bi Kolašina tvoga,
0020 „Izagna’ bi Kolašinske Turke.”
0021 Tade reče bego Mušoviću:
0022 „A da bi ga ne rodila majka,
0023 „No kobila, koja konja moga!
0024 „Hoću moju silu okupiti,
0025 „Okupiti Kolašina grada
0026 „I podgrađe oko Kolašina,
0027 „Prijepolje i Bijelo polje;
0028 „I ud’riću nasred Šumadije,
0029 „Opaliću ognjem svekoliko,
0030 „I učinjet’, što je mene drago:
0031 „Ufatiću Petrovića Đoka!
0032 „I njegovu vjerenicu ljubu;
0033 „I ufatit’ Mutapa Lazara
0034 „I njegovu vjerenicu ljubu;
0035 „I Miloša i njegovu ljubu;
0036 „Miloša ću caru pokloniti,
0037 „Ljubu ću mu mene ostaviti,
0038 „Šnjom ću ženit’ Đul-bega, mog sina;
0039 „Lazara ću u peškeš poslati,
0040 „Poslaću ga na Skadar veziru;
0041 „Lazarevu ljubu pokloniti
0042 „Poklonit’ je mome zetu milu,
0043 „Po imeni Šišu Omer-agi;
0044 „A poslaću Petrovića Đoka,
0045 „Šnjim darovat’ Bosanska vezira,
0046 „A njegovu ljubu pokloniti,
0047 „Poklonit’ je paši Skopljaninu.”
0048 Ono reče, a zeta doziva:
0049 „Đe si zete, Šišov Omer-aga?
0050 „Uzjašide vrana golemoga,
0051 „Poćeraj ga preko Kolašina,
0052 „Te svakoga na vojsku pozivaj.”
0053 Skoči Ture, te ga poslušalo,
0054 Haber čini Kolašinu gradu;
0055 Svak jedanak na noge skočio,
0056 Krenulo se malo i veliko,
0057 Da se bije boja svekoliko.
0058 Silnu vojsku bego okupio:
0059 Tri hiljade pješca i konjika,
0060 Povede ih Šumadiji ravnoj.
0061 A kad bego Šumadiji dođe,
0062 Tu šatore razapeše Turci.
0063 Malo bilo, ništa ne trajalo,
0064 Ali ide paša Skopljanine,
0065 I on vodi vojske tri hiljade,
0066 Tabor stavi jedan do drugoga.
0067 Pođe paša begu pod šatoru,
0068 Te se dimno Turci upitaše,
0069 Za junaštvo Turci govorahu,
0070 A kako te harat’ Šumadiju.
0071 U riječi, u koje bijahu,
0072 Ali treća sila ispanula,
0073 Pred njome je paša Džinalija,
0074 Vodi vojsku od Urumelije;
0075 Stadoše se tri tabora vojske,
0076 Pa se dimno vojska razredila.
0077 A odondu Vlasi Šumadijnski:
0078 Mutap Lazar i Miloš vojvoda,
0079 S treće strane Petrović Đorđija,
0080 Za njim ima vojske tri stotine,
0081 Sve Šijaka, krvava junaka.
0082 Krenuo se paša Džinalija
0083 Na sokola, Miloša vojvodu,
0084 A otide paša Skopljanine
0085 Na silnoga Đoka Petrovića,
0086 A otide bego Mušoviću
0087 Na silnoga Mutapa Lazara.
0088 No se Vlasi dobro narediše,
0089 I velike šance napraviše,
0090 Da se iz njih od Turakah brane.
0091 A kad sjutra dan i zora dođe,
0092 No udari bego Mušoviću
0093 Na silnoga Mutapa Lazara,
0094 Na silni mu šanac udariše,
0095 Stade cika tankijeh pušakah,
0096 A udari svaki na svojega,
0097 Zaklaše se s tri, četiri strane.
0098 Tu padaju mrtvi bez hesapa;
0099 No se Turska vojska polomila,
0100 Tader vika bego Mušovića:
0101 „Đe si kurvo, Mutape Lazare?
0102 „Nu izljezi mene na mejdanu.”
0103 Skoči Lazar na konja zekuna,
0104 I izljeze begu na mejdanu.
0105 Ud’riše se dva kršni junaka;
0106 Često maha Mutape Lazare,
0107 Silnu glavu begu ugrabio;
0108 Kad to viđe Đul-beg dite ludo,
0109 Na srce ga babo zabolio,
0110 Te iz vojske konja izgonio,
0111 Na Lazara uriš učinio:
0112 „Stan’ polako, Mutape Lazare!
0113 „Lasno ti je starca izgubiti,
0114 „No je muka momče dočekati.”
0115 Đe se sreli, tu se udarili,
0116 No mu Lazar ne činjaše reda,
0117 Manu sabljom, pos’ječe mu glavu.
0118 Kad to viđe Šišov Omer-aga,
0119 Njega dobro zabolje tazbina,
0120 Pa on vika iz grla bijela:
0121 „Stan’ Lazare, od kurve kopile!
0122 „Obrni se, da se pogledamo.”
0123 A Lazar se k njemu zagonio,
0124 No ga Ture čekati ne smije,
0125 A pašče se bješe naučilo,
0126 Naučilo uz pušku gledati,
0127 Od obraza tanku pušku pali,
0128 I Lazara dimno pogodio
0129 A u ruku na desnu ramenu;
0130 Zato Lazo ni habera ne ma,
0131 No ga zajmi na konja zekuna,
0132 Konja ugna u Tursku ordiju,
0133 Te on goni Šišov’ Omer-agu,
0134 Turčina je brzo sustignuo,
0135 I njemu je ugrabio glavu.
0136 Pa se vrnu proz Tursku ordiju,
0137 Dvadest i pet glavah okinuo;
0138 Pa potrča k Petrovića-Đoku,
0139 Al’ je Đoko pašu polomio,
0140 I glavama šanac okitio;
0141 Ta potrča k Milošu vojvodi,
0142 I pogleda Mutape Lazare,
0143 Al’ Miloša Turci opkolili,
0144 Lazar viđe, đoga uzmučio,
0145 Pa ga ugna u Tursku ordiju,
0146 I od šanca odagoni Turke,
0147 I petnaest glavah okinuo,
0148 A Miloša ljuto prekorio:
0149 „Ah Milošu, rđa te ubila!
0150 „Što činite, te se ne bijete?
0151 „Navukosmo Turke na Vlahinje,
0152 „Ostaćemo vazda prijekorni;
0153 „No udrite, ako Boga znate!
0154 „Ta nijesam ni ja od kamena,
0155 «Ne žalite mrijet’ za poštenje.
0156 „A sad, braćo! a pomozi Bože!
0157 „Za krst časni i vjeru Hristovu.”
0158 Svi jedanak na noge skočiše,
0159 A u Turke juriš učiniše,
0160 Žestokoga boja zametnuše,
0161 S velikijem trudom i umorom
0162 Ud’riše im su četiri strane,
0163 Sa svake im bande opkoliše,
0164 Pretekoše drume i putove;
0165 Bježe Turci poljem zelenijem,
0166 Ugnaše ih u Užice gradu;
0167 Nogo kumi paša Skopljanine:
0168 „Ne, za Boga, Mutape Lazare!
0169 „Pušti mene na amanu Turke,
0170 „A dajem vi Božu vjeru tvrdu,
0171 „Nikad ne ću vojštit’ na Moravu.”
0172 To su Lasi na Boga gledali,
0173 Turcima su aman dopuštili,
0174 Posla Lazar dvije vjerne sluge,
0175 Te stadoše na Užička vrata,
0176 Pa metnuše sablje iznad vrata,
0177 Ispod sablje izlazahu Turci,
0178 Tri hiljade izljeze Turakah;
0179 No se bješe Ture nagonilo
0180 Od prostrane zemlje Skenderije,
0181 Od Žabljaka, grada bijeloga,
0182 Pa upali sjajna džeferdara,
0183 I pogodi Lazarevu slugu;
0184 Kad to viđe Mutape Lazare,
0185 Skoči Lazar s dvije vojevode
0186 I za njima sila svakolika,
0187 Pos’jekoše tri hiljade vojske,
0188 Od Žabljaka Ture ufatiše,
0189 Na Užička vrata objesiše.
