◄   7 Dejstvo drugo 1   ►

8.
 
SABELjA, pređašnji
 
MEHMED: Mi ćemo još veću silu podići, oče, i pokazati Skenderbegu da smo vredni i bez njega pobede održati. Daj vojsku od sad meni, pa ćeš videti hoće li nam uspeh biti dobar.
MURAT: Nisi li razabrao, kud je taj zlikovac pobegao?
SABELjA: Svetli care, baš sad stiže Tatarin od Albanije i rđave vesti donese. Skenderbeg je svu Albaniju prisvojio.
MURAT: To bi morao s neba sići, da tolike gradove tako brzo osvoji.
SABELjA: Skenderbegovo lukavstvo nema granice. S mačem u ruci naterao je velikog ćehaju da knjigu napiše krojanskom paši u ime cara, gde mu zapoveda sve gradove predati veziru Skenderbegu.
MURAT (udari se rukom po kolenu): Avaj meni, kakva grdna šteta!
SABELjA: Ćehaja napiše i tvoj pečat udari.
MURAT: Što sam godinama nabavljao, upotrebljavao i ljude i lukavstvo, to mi prokleta duša u jedan dan ote! (Poćuti). Ne, ne treba odlagati. Sva vojska što je da ide Albaniji. Još deset hiljada da joj se pošlje u pomoć. Sam ću je ja predvoditi. Za deset dana mora biti Svetigrad u mojim rukama, za dvadeset Kroja, ili na meni neće biti glave. (Sabelji). Odmah da mi se zapovest ispuni. (Sabelja odlazi). A ti, sinko, uči se da nikom ne treba poverovati se; nego sam, što god možeš, rukovodi i delaj. Ni jedan car nije bio veliki, koji je ostavljao da mu drugi poslove svršuju, a on slasti i ugodnosti ljubi. Teško i zemlji i njemu! (Odlazi naglo, za njim Mehmed).

[Zavesa pada].


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.